shutterstock_240092935

Psihologija: Napuštanje boli psa

Dva najrizičnija trenutka koji zauvek mogu promeniti ponašanje psa jesu odlazak ili gubitak nekog od članova porodice i potpuna promena okruženja, kad se iz nekih razloga prethodni vlasnici reše da otuđe psa i predaju ga trajno nekom drugom na brigu i čuvanje.

 

Izvor: magazin Pas

Govoreći o promenama u psihologiji pasa moramo na početku napomenuti da ulazimo u jednu sivu zonu, gde pokušavamo da tumačimo raspoloženja i osećanja kod pasa u odnosu na osećanja i psihologiju kod ljudi. To donekle može da bude tačno, ali uz jednu malu ogradu. Verovatno, dok ne budemo u apsolutnoj mogućnosti da protumačimo osećanja, govor tela i njihov jezik, moraćemo da se oslonimo na sopstvena iskustva u druženju sa životinjama. Naravno, postoje mnoge knjige i druga pisana dokumenta koja pokušavaju da uklope ponašanja životinja i ljudi, ali većina iskrenih autora postavlja ograde da su to ipak njihova sopstvena tumačenja, osim u bazičnim instiktima.

Ipak, sa sigurnošću možemo tvrditi da postoje određeni obrasci ponašanja koji su izazvani onim što psi smatraju normalnim. Tako će se svaki pas vremenom navići na svoje okruženje kao i na pravila koja u tom okruženju vladaju. Ako uzmemo štene i odvojimo ga od njegove primarne porodice, svakako ćemo primetiti jednu vrstu depresije, straha i nesigurnosti koju će ono pokazivati. Kod pasa to možemo nazvati traženjem toplote. Zavisno od njegove moći prilagođavanja, ali i od uslova koji vladaju u novoj sredini, uskoro će uslediti odbrambeni mehanizam prilagođavanja i pas će polako, učeći se novim pravilima, savladati za nekoliko dana osnovno ponašanje u novom čoporu.

Vremenom pas u novom okruženju razvija obrasce ponašanja koji proističu iz odnosa s drugim životinjama i s ljudima koji su s njim svakodnevno. Tako će pronaći svoju omiljenu fotelju, nepogrešivo će prepoznati onoga ko je popustljiv, ali će takođe naći i svog vođu čopora koji mu se nametnuo ponašanjem. Naravno, postoje i prilike u kojima pas testira svoje nove gazde i druge životinje iz svog novog okruženja, i ako ne nailazi na otpor vremenom on postaje vođa u svom okruženju. To su situacije u kojima pas može i da ujede gazdu ako mu se radi nešto što mu ne prija ili ako mu se ne ostvare sve one želje na koje je svakodnevno navikao.

Sva ova ponašanju se mogu nazvati normalnim i jednostavno kroz vreme svaki vlasnik prepoznaje šta je to što njegov ljubimac želi, kako se ponaša u određenim situacijama, kad je dobro kad nije, kad mu nešto prija, kad želi napolje, kad je veseo a kad je tužan, te tako vremenom ova ponašanja i odgovor na njih postaju koegzistencija između čoveka i njegovog ljubimca.

Međutim, postoje i promene ponašanja koje odstupaju od normalnih i naviknutih emocija, pogotovo ako se promeni nešto bitno u životu jednog psa. Dva najrizičnija trenutka koja zauvek mogu promeniti ponašanje psa jesu odlazak ili gubitak nekog od članova porodice i potpuna promena okruženja kada se iz nekih razloga prethodni vlasnici reše da otuđe psa i predaju ga trajno nekom drugom na brigu i čuvanje.

Iznenadne promene koje se dogode protivno njihovoj volji izazivaju duboke promene u ponašanju pasa, koje nekad mogu da budu i trajne prirode. Ovakvi događaji potenciraju određene obrasce ponašanja, koje slobodno možemo uporediti sa sličnim ponašanjima kod ljudi koji upadaju u depresiju zbog naglog i iznenadnog gubitka voljenog bića ili zbog nagle promene okolnosti u kojima su živeli do tada (izbeglice).

Pas pri tom naglo gubi dotadašnje „normalne“ okolnosti, što kod njega može izazvati sve simptome koji se mogu okrakterisati kao depresija. Jedinka počinje da se povlači u sebe, odbija hranu, pokušava da nađe mesto na koje će se skloniti tražeći sigurnost. U takvim stanjima pas može pokazati i povećen stepen agresije prema novom okruženju. Mogu se pojaviti i razni oblici infantilnog ponašanja u kojima ličnost psa regresira, pa počinje da se ponaša kao štene menjajući ponašanje od bezrazložne veselosti do bezrazložne tuge. Jedan od sigurnih znakova da je pas regresirao u ponašanju jeste koprofagija (konzumiranje saopstvenog izmeta), koja je veoma česta kod štenadi do šest meseci, ali se kod starijih pasa javlja kao znak nekih veoma ozbiljnih oboljenja, pa i kao znak regresije i depresije kod starijih jedinki. Još jedan od najčešćih simptoma koji se može svrstati u grupu psihosomatskih jeste i svrab, koji se može javljati samo u novom okruženju, kao i naizgled bezrazložno povraćanje, povremeno šepanje ili gubitak glasa, koji je posebno izražen kod emotivnijih jedinki (ne želi da komunicira s novim vlasnicima). Možemo slobodno da tvrdimo da odvajanje i promena primarnog okruženja kod pasa izaziva depresiju i anksioznost.

Sumirajući navedene obrasce ponašanja možemo zaključiti i biti potpuno sigurni da psi imaju svoj psihološki profil koji umnogome kreira njihovo ponašanje i njihov psihološki i psihosomatski odgovor na stres. On u velikom delu nastaje na osnovu bazičnog instinkta preživljavanja, ali to je isti onaj instinkt koji na početku modelira i ponašanje čoveka. Ako čovek odrasta u okruženju koje je nesigurno ili potencira njegove negativne osobine i strahove, razviće se ličnost koja se teško prilagođava i koja je nesigurna. Isto je i sa psima, jer i u njihovom razvoju okolina ima bitan i presudan uticaj, koji određuje da li ćemo imati psa koji je otvoren prema ljudima i svojoj okolini ili agresivan i spreman na iznenadne promene u ponašanju.




1 koemntar za “Psihologija: Napuštanje boli psa

  1. zivadinka zivotic

    NEKO SAM KO BI PRE NAPUSTIO ČOVEKA BEZ TRUNKE KAJANJA, NARAVNO KO TO ZASLUŽUJE, A VEĆINA ZASLUŽUJE, NEGO PSA.ŽALOSNO JE NA ŠTA JE ČOVEK SPREMAN DA ODBACI BIĆE KOJE GA NEĆE IZNEVERITI, ZARAD NEČIJE LJUBAVI, USLOVA ILI ČEGA VEĆ. A VEOMA JE INTERESANTNA ČINJENICA KOJU SVI ZANEMARUJU TJ. UOPŠTE NE RAZMIŠLJAJU O TOME DA SE SVE KAD-TAD VRAĆA. LIČNO ZNAM PRIMERE GDE, KAKO SU VLASNICI IZBACIVALI PSE, MLADE ILI STARE, VRATILO SE NJIMA OD STRANE NJIHOVE DECE. ALI TO ŠTO SU ONI URADILI IM NE PADA NA PAMET DA JE TO POTPUNO ISTA STVAR PA SE ŽALE I KUKAJU NAD SUDBINOM. NEKA I SAMI NA SVOJOJ KOŽI OSETE KAKO JE BITI IZBAČEN I ODBAČEN OD SVIH.

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *