sedi

Osnovne komande: Naučite ljubimca da sedne

Komanda “SEDI” jedna je od najčešćih koju vlasnici daju svom psu. Često nije najjasnija jer vlasnik pravi greške u načinu izgovaranja.

 

 

Izvor: treneri pasa Tanja Terzić, Vladimir Dragićević, Srđan Vidanović za magazin Pas

Važno je da novopečeni vlasnici svoje pse nauče osnovnim komandama, a da onda s vremenom usložnjavaju zahteve, veštine i nova znanja svojih pasa. Naučite kako se pas uči da sedne, ali i da ostane u tom položaju i da se ne pomera dok se udaljavamo od njega.

Pre početka objašnjenja sistema za učenje naredbe SEDI mora biti naglašeno da je veoma bitna intonacija i način na koji se komanda izgovara. Za vrlo temperamentne pse poželjno je davati kratku komandu, pa recimo umesto da kažemo SEDI izgovorimo SED i to kratko, jasno, visoko izgovoreno, odsečno. Moramo voditi računa da komanda bude uvek izgovorena na isti način, da pas ne bi bio zbunjen i kako bi uvek razumeo šta od njega tražimo.

U početnoj fazi učenja poželjno je da je ljubimac gladan, a da mi u obe šake imamo hranu za njega. Granule nam se nalaze u šakama koje držimo na donjem stomaku, na sredini, uz naše telo. Pas će nam prići s prednje strane i njuškaće granule, odnosno pokušaće da dođe do njih. Taj kontakt koji ostvarujemo sa psom i taj položaj psa, da je ispred nas, hvalićemo veselim tonom i bodriti psa. Potom odsečno izgovaramo komandu SEDI, a šake u kojima su granule koje je pas njuškao pomeramo malo iza glave psa i dižemo ih iznad. Pas će, da bi ispratio šake, polako da spušta zadnjicu ka zemlji, prateći njuškicom naše šake s granulama.

Momenat kad zadnjica dotakne zemlju markiramo sa ČIP i potom dajemo hranu psu. Nakon što smo dali hranu psu, dajemo mu oslobađajuću komandu AJDE, pa se tek potom pomeramo u stranu. Bitno je naglasiti da je momenat vrlo značajan, da moramo trenutak spuštanja zadnjice na zemlju da markiramo. Ako je pas spustio zadnjicu i mi makriramo tu radnju nakon četiri sekunde, mi u stvari nagrađujemo mirovanje psa. Isto važi i ako markiramo psa rečju ČIP u trenutku kad je tek krenuo da spušta zadnjicu, onda učimo psa da čuči. Komandu AJDE, koja je oslobađajuća, moramo da damo dok recimo uzima hranu od nas.

U fazi učenja, ne smemo da se pomerimo jer pas može da protumači neki naš pokret kao oslobađajuću komandu i da posle sam ustaje iako mu nismo tako nešto dozvolili. Isto tako, bitno je da ovu komandu izgovorimo pre nego što se pas sam pomeri jer i to može dovesti do ustajanja onda kad njemu to odgovara. Ova vežba, komanda AJDE, jeste osnova, temelj na kome se zasniva dalje vežbanje da pas sedne, a da se mi možemo udaljiti od njega na neko vreme, nestati mu iz vidika. Kad se ova vežba s komandom SEDI ponovi više puta na način i sistemom „komanda-uticaj-pohvala-nagrada”, pas će krenuti da na samu izgovorenu komandu sedâ, bez uticaja ruku, savijanja tela, podizanja prsta.

Kad smo ovu vežbu savladali, onda krećemo da radimo SEDI IZ PRATNJE. Držaćemo hranu psu na njuškici, dok nam ide uz nogu. Kretaćemo se veoma polako i hvaliti veselo psa. Dok se krećemo dajemo komandu psu SEDI, a levom rukom ćemo opisivati četvrtinu kruga, onoliko brzo koliko je dovoljno da pas sa njuškicom na našoj šaci isprati ovaj pokret, a prateći ga spustiće zadnjicu na zemlju. U tom momentu tu radnju markiramo sa ČIP, dajemo hranu psu i potom, dok je pas uzima, dajemo oslobađajuću komandu AJDE. Pošto smo ranije pominjali da pas uči od jednostavnog ka složenom, od sporog ka brzom, na početku, kad uči da ide kraj nas, da bi ostao u sedećem položaju i mi uspeli da nagradimo u odgovarajućem momentu neku radnju, samu vežbu izvodimo vrlo sporim kretanjem sem pokreta leve ruke koji navodi psa da sedne. Kako vreme bude odmicalo, a pas sve bolje usvajao radnju, učio, tako brzinu kretanja možemo povećavati.

Vremenom, ako budemo vodili računa oko oslobađajuće komande AJDE, odnosno ako je budemo izdavali u pravom trenutku, istovremeno učimo psa da se ne pomera dok ne čuje neku drugu komandu. Dovoljno je reći i dati komandu psu SED, bez dodatnih komandi tipa ČEKAJ, jer pas, kad čuje ma koju komandu ovim sistemom rada, on je izvršava dok ne čuje drugu ili oslobađajuću AJDE.

Kad krećemo da se udaljavamo od psa idemo od jednostavnog ka složenom. Naravno, nećemo se odmah udaljiti 50 koraka od psa nego jedan, pa se vratiti do njega i nagraditi ga za njegovo mirovanje. Vremenom, kako budemo gradili ovaj čvrst temelj, mi ćemo se pomerati sve dalje i dalje od psa. Isto izvodimo i s dužinom vremena koje pas mora da provede u ovom položaju. Prvo ga nagradimo za sedenje u mirnom položaju nakon tri sekunde, i to vreme povećavamo vremenom dok ne dođemo da u fazi sedenja i mirovanje pas može da provede i 30 minuta.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *