stock-photo-two-coton-de-tulear-dogs-in-raincoats-under-umbrella-94215427

Rase: Popularnost ugrožava zdravlje

Odgajivač Branislav Jelin za magazin Pas govori o nesavesnim odgajivačima koji zloupotrebljavaju trendove i zahteve tržišta „štancujući” pse. Zbog nepravilnog ukrštanja jedinki, popularni psi često imaju urođene mane i pate od bolesti uzrokovanih lošim genetskim nasleđem

 

Izvor: magazin Pas

Kad je već davne 1995. godine Beograđanin Goran Jovković  ostao bez kućnog ljubimca, dugo je razmišljao koje bi rase trebalo da bude pas koji bi mogao da zauzme mesto dobermana Beti, s kojom je prethodnih gotovo deset godina delio život. Ista rasa nije dolazila u obzir, jer ga je žalostila i sama pomisao da će svakodnevno gledati drugog psa gotovo identičnog svojoj Beti. Pretražujući po nekoj enciklopediji o psima, zainteresovao se za zlatne retrivere. Posle višenedeljnog raspitivanja i potrage po oglasima teškom mukom našao je odgajivača nedaleko od Zrenjanina. Cena je bila astronomska – štene je koštalo više od 500 tadašnjih maraka. Štene ove rase danas košta u proseku 50 evra, a nije ni mali broj onih koji potomstvo kućnog ljubimca poklanjaju.

U vreme kad se naš junak s početka priče sreo sa zlatnim retriverom, u Srbiji je on bio gotovo nepoznata rasa psa, koja se izuzetno retko mogla videti na ulici. Većina ljudi, čak i ljubitelja pasa, nije čak ni znala o kojoj pasmini se radi. Retki su ih odgajali, a malo ko ih je i kupovao.

Među ljubimcima tih devedesetih godina dominirali su psi poput epanjol bretona, škotskih ovčara, hrtova, irskih i engleskih setera… Među omiljenim kućnim psima bili su koker španijeli i puli, a među nešto većim rasama komondori, šnauceri i dobermani. Većinu ovih pasa, inače vrlo cenjenu i uvaženu u kinološkom svetu, inostranom naročito, nećete danas baš lako naći. Za štene, posebno ukoliko želite ljubimca iz dobrog legla, s urednim papirima i rodovnikom, neretko je potrebno organizovati pravu potragu, koja često vodi u udaljene krajeve Srbije ili čak u inostranstvo. Najčešći odgovor na pitanje zašto je teško doći do njih, odnosno zašto ih malo ljudi uzgaja jeste –  „nisu popularni“.

Odavno više nije vest da i rase pasa, kao i sve ostalo u savremenom životu, podležu modi. Svako vreme donosi nove rase ljubimaca koje su „trendi“ i koje najčešće srećemo u parkovima i na ulici. Rase koje smo spomenuli zamenili su pomenuti retriveri, labradori, biglovi, kane corso, maltezeri, bišoni, pudle… U odnosu na vreme od pre dvadesetak godina, kad su bili ekskluzivna roba, danas su lako dostupni i pristupačni svačijem džepu. Većina ovih pasa najčešći su „proizvod“ mnogobrojnih odgajivačnica i privatnih odgajivača…

„Tačno je da se tržište pasa menja. Na svakih nekoliko godina pojavi se određena rasa koja dođe u središte pažnje ljubitelja pasa. Nekad su bili popularni veći psi, dok već godinama ne pada potražnja za manjim rasama. Teško je reći zašto je tako, ali neke pravilnosti mogu da se uoče. Utisak je da se danas, u odnosu na period pre deset ili petnaest godina, ljudi više opredeljuju za patuljaste rase pasa. Osim što su zasita ljupki, lakši su za negu i ishranu, i pogodni su za život u manjem prostoru. Nije zanemarljiv ni faktor životnog veka, jer ljudi poslednjih godina izbegavaju pse koji kraće žive”, objašnjava za magazin Pas Branislav Jelin, vlasnik odgajivačnice Bad.

I Jelin je u odgoju pasa napravio zaokret. Pre dvadesetak godina je uglavnom držao nemačke ovčare i rotvajlere, dok su mu danas u središtu pažnje francuski buldozi. Kako kaže, reč je o psima koji su u poslednje vreme izuzetno traženi na tržištu i veoma dobro ocenjeni od ljudi koji se za njih odlučuju.

Popularnost određenih rasa pasa, međutim, ima i svoju tamnu stranu, koju bi trebalo da ima na umu svako ko se odluči za neku od „in” rasa. Velika potražnja uskog kruga pasmina dovodi do masovnog odgoja, kako u odgajivačnicama, tako i u kućnim leglima. Zbog novca se u proizvodnju štenaca uključuju i različiti diletanti i amateri bez elementarnog poznavanja pravila ukrštanja životinja. Loša selekcija, neprimeren odnos prema umnožavanju životinja i lakomost na golu zaradu dovodi do poplave štenaca lošeg kvaliteta. Na oko ljupko i zdravo štene može da ima različite genetske greške koje dovode do različitih zdravstvenih problema i razvoja urođenih bolesti.

„Problem sa takozvanim ‘štancerima’ pasa već godinama ne jenjava. Najveći njihov greh je što im se delatnost svodi samo na proizvodnju što većeg broja štenaca koje treba prodati po najvišoj mogućoj ceni. Gaje tako i po sedam, osam pasmina. Prilikom parenja uopšte ne vode računa o rodovskim krvnim linijama, ne vakcinišu pse, a mnogi pse drže u izuzetno lošim uslovima, u malom prostoru, često uz lošu ishranu i bez veterinarske nege… Incestuozno parenje često dovodi do malignih bolesti i velike stope smrtnosti određenih rasa”, kaže Jelin, i napominje da se beleže čak i falsifikovanja rodovnika kako bi se za psa uzela veća svota novca.

Hiperprodukcija popularnih rasa nauštrb kvaliteta njihovog zdravlja, međutim, samo je jedan segment ovog problema. U situaciji kad vlada velika potražnja za određenim pasminama, koje se na tržištu veoma brzo i lako kupuju i prodaju, zaista je teško razlučiti kom prodavcu treba pokloniti poverenje. Nedostatak primenjive zakonske regulative i nepoštovanje propisa od strane ljudi koji se bave uzgojem pasa dodatno komplikuju situaciju.

Uvođenje odgajivačnica u sistem doprinelo bi većoj sigurnosti onih koji se odluče za nabavku ljubimaca. Uprava za veterinu trebalo bi da ima pravo nadzora nad njihovim radom, što bi smanjilo crno tržište štenaca lošeg kvaliteta. To bi povećalo cenu rasnih štenaca, ali bi i smanjilo troškove njihovog držanja, nege i lečenja od urođenih bolesti.

Izvozimo pse i u svet – Srbija je i veliki rasadnik pasa koji završavaju na različitim svetskim destinacijama. Mnogi odgajivači, posebno oni koji razmnožavaju skupe i pedigrirane rase, štence prodaju van naših granica. Procenjuje se da više od hiljadu prvoklasnih jedinki godišnje napusti zemlju. Psi iz Srbije idu po celoj Evropi, ali i u Tursku, Egipat, Indiju, Kinu i na Bliski istok, koji nema tradiciju bavljenja kinologijom. Najčešća destinacija za izvoz lovačkih pasa su Italija i Grčka. U svetu su među najtraženijim psima nemački ovčari, rotvajleri, ali i čivave, pudle, terijeri. Prosečna cena izložbenog psa koji izađe iz Srbije iznosi 1.000-2.000 evra, ali je bilo i onih koji su, bar po tvrdnjama uzgajivača, dostizali i po deset puta veću cenu.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *