1022-dog-feature

Društveno poreklo: Ljubimci iz visokog društva

Stručnjaci za poreklo životinja smatraju da se rase pasa mogu podeliti i prema društvenom staležu u kome su nastali i zaokružili se kao rasa. Naše četvoronožne prijatelje tako možemo da razvrstamo na plemenite, aristokratske i pse širokih narodnih masa

 

Izvor: magazin Pas

Psi su oduvek bili uz ljude, ma gde bili i čime se bavili. Njima nikad nisu bili važni čovekovo ime, nacija, materijalno stanje… Psi su odigrali važnu ulogu u razvoju ljudskih zajednica, koje su, međutim, na njih puno uticale. Mali broj vlasnika zapita se u kakvom su to okruženju pre mnogo vekova živeli preci njegovog ljubimca.

Iako se granice između pasmina stvorenih u različitim socijalnim kategorijama ne povlače lako, smatra se da je čitav niz današnjih rasa stvoren i svoj konačni oblik dobio u okruženju najviših i najbogatijih slojeva društva. To su životinje koje su vekovima unazad držali pojedinici iz najbogatijih krugova radi zabave, lova i rekreacije.

Ove pasmine nastale su i razvijale se u najbogatijim i najmoćnijim slojevima – na dvorovima, u okruženjima vladara, na imanjima plemića… Pojedini su služili za čistu razonodu, poput patuljastih pasa iz kojih su nastale pudle, bišoni, maltezeri… Njihova jedina uloga bila je da žive u domovima svojih bogatih i moćnih vlasnika i da ih ponekad zabave svojom igrom i razigranošću.

Držanje malog psića u krilu bio je u to vreme popularan običaj svojstven monarsima i pripadnicima najviših društvenih staleža. Na kraju krajeva, slike pop zvezda i svetskih vedeta sa čivavama i drugim malim psima u naručju na crvenim tepisima pokazuju da ni danas nije mnogo drugačije.

U krugu životinja koje bi mogle da se pohvale viševekovnim druženjem s društvenom elitom jesu svi lovački psi, posebno ptičari i goniči… Njihov odgoj nastao je kao posledica iskonske potrebe čoveka da odlazi u pohod na divlje životinje, pri čemu je najverniji prijatelj lovcu od najdavnijih vremena bio pas. Na njihovo masovno razmnožavanje uticale su i mondenske potrebe tadašnjeg noblesa da vreme troši zabavljajući se ubijajući zveri.

Ljudi su vekovima nastojali da pravilnim ukrštanjem dođu do životinje koja ne bi bila samo odani prijatelj, već i što bolji saradnik u potrazi za ulovom. O vezi aristokratije, lova i četvoronožnih prijatelja u prošlosti možda najbolje svedoče prizori na slikama nemačkih i flamanskih slikara 17. i 18. veka. Čopor pasa, uz trube, crvene mundire, besne konje i oružje na gotovs sastavni su delovi scena lova na njima.

Posebna kategorija ljubimaca nastalih u elitnim društvenim krugovima jestu trkački psi. Trke pasa bile su vekovima među najomiljenijim zabavama buržoazije. Neki tragovi ove vrste zabave sačuvani su i danas, s tim što trke pasa sada služe za srazmerno jeftinu kladioničarsku zabavu najširih slojeva društva. U želji čoveka, po pravilu bogatog i dokonog, da ukrštanjem stvori što bržeg ljubimca nastao je široki krug hrtova, posebno engleskih. Lordovima, grofovima, erlovima i perovima oni su bili izvor zabave, ali i redovni pratioci u šetnjama i izlascima.

U isto vreme, s druge strane društvene lestvice dolazili su na svet i živeli neki drugi ljudi i neki drugi psi. Daleko od plemićkih dvoraca, opasanih zidinama i kulama, u svojim kolibama rasutim u gotovo svim brdovitim delovima Evrope, živelo je skromno i siromašno stanovništvo, kojima je stočarstvo uglavnom bio jedini izvor prihoda. I oni su držali i voleli pse. Kod njih na ceni nije bila njihova brzina, talenat za isterivanje fazana sa zemlje ili lisice iz jazbina, niti estetika ušiju ili repa. Siromašnim pastirima bio je potreban pas koji je u stanju da čuva stado, okuplja ga, razlikuje stoku i brani je od zveri.

Gorštaci su više cenili pseću hrabrost, odanost, njegovo srce i snagu nego sve drugo. Birajući štenad iz najboljih legla, stočari s evropskih i azijskih planina i visoravni vremenom su stvorili nebrojeno mnogo rasa ovčarskih pasa. Od Tibeta pa sve do Španije, posebno u planinskim oblastima gde postoji opasnost od vukova i medveda, štenci su gajeni ne samo da budu straža i lajanjem oglašavaju dolazak pridošlice, već i neustrašivi borci koji će napasti nasrtljivce, bez razlike, bilo da su to druge životinje ili nepoznati ljudi. Pomenimo samo nekoliko vrhunskih pasa stvorenih uz torove i stada širom Evrope – nemački ovčar, škotski ovčar, malino, karpatski pas, pa i nama dobro poznati – šarplaninac .

Kakvi su bili u doba stvaranja i zaokruživanja kao karakterističnih rasa, ovi psi su uglavnom i danas – ne manje hrabri, poslušni i izdržljivi. Iako su mnogi od njih vremenom postali kućni ljubimci, naviknuti na miran i udoban život, na otvorenom u kontaktu sa stadom reagovali bi jednako dobro kao i njihovi preci pre mnogo vekova. Uostalom, u većini brdovitih stočarskih krajeva Evrope i danas se mogu sresti psi koji ne pripadaju ni jednoj zvaničnoj rasi, ali koji podsećaju na mnoge pasmine. Oni su najbolji primer traganja čoveka za što boljim ovčarskim psom i u današnje vreme.

Za razliku od planinskih pašnjaka, oduvek na samoj granici s netaknutom prirodom, gradsko stanovništvo imalo je drugačije navike i problem. Život u gradovima u prošlosti nije bio ni najmanje konforan i uređen. S izuzetkom antičkog Rima i još nekoliko megapolisa grčke i rimske civilizacije, život u tadašnjim velegradima bio je daleko od pristojnog, što se posebno videlo u srednjem veku. Velika naselja bila su prenaseljena, neuređena i izuzetno prljava. To je bila izuzetna sredina za razvoj glodara i drugih životinja koje su prosto kidisale na ljude. Žiteljima tadašnjih gradova bio je potreban pas koji će ih braniti od neželjenih pridošlica, štetočina, ali i lutajućih pasa i drugih agresivnih životinja. Tako je nastao čitav krug pasa čuvara, kojima pripada niz rasa koje odlikuju pouzdanost, odanost domu i porodici.

Ne treba zaboraviti da su u ovakvoj sredini nastali i psi koji pripadaju najbrojnijoj pasmini na svetu – rasi mešanaca. Nesputanim i nekontrolisanim ukrštanjem najčešće u gradskim sredinama, u kojima je oduvek vladala najveća gustina ljudi, pa i pasa, došli smo do današnjih mešanaca. Oni predstavljaju neverovatan genetski koktel različitih rasa, koje i najsavremenije DNK analize veoma teško otkrivaju.

 

 

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *