maxresdefault

Šoubiznis: Da li je dobrobit pasa na prvom mestu?

U želji da pridobiju simpatije i poverenje potrošača i ostvare što veći profit, savremene kompanije posežu za različitim marketinškim taktikama, trikovima, pa čak i manipulacijama. Iako upotreba životinja u svrhu reklame ne predstavlja novinu, poslednjih godina može se primetiti sve češće uključivanje pasa u reklamne kampanje niza poznatih brendova.

 

 

Izvor: dr Ana Batrićević, naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu (www.pravnazastitazivotinja.com)

Badvajzer, Ikea, Subaru, Hjundai, Ford i KLM samo su neke od poznatih firmi koje su promovisanje svojih proizvoda poverile upravo čovekovom najboljem prijatelju. Popularnost koju su njihovi reklamni spotovi stekli u medijima potvrđuje da je reč o moćnom marketinškom oružju.

Psiholozi i stručnjaci za marketing ističu da postoji više argumenata zbog kojih reklame sa psima gotovo sigurno vode ka tržišnom uspehu. Prizor umiljatog porodičnog psa je nešto što će svako rado zadržati u sećanju, što znači da će reklama biti lako upamćena. Psi kod većine ljudi izazivaju pozitivne asocijacije, podsećajući ih na dom, porodicu ili detinjstvo. Kao simbol odanosti i vernosti, potrošačima šalju poruku da mogu imati poverenja u brend.

Međutim, postavlja se pitanje da li je uključivanje pasa u reklame, video-spotove, filmove i televizijske emisije ispravna odluka sa stanovišta zaštite dobrobiti životinja. Ovo pitanje postaje naročito sporno kad je reč o snimcima ili fotografijama na kojima se psi primoravaju na ponašanje koje im nije svojstveno, poput nošenja kostima, boravka u neprirodnom položaju ili ponavljanje nekih pokreta. Tome treba dodati i činjenicu da studijska atmosfera koja obiluje jakim svetlom, nepoznatim zvukovima, mirisima, uređajima i ljudima može veoma stresno delovati na psa, naročito ako se s njom suočava prvi put. Zbog toga se s pravom može postaviti pitanje da li je i na koji način garantovana dobrobit pasa koji su zahvaljujući ambicijama svojih vlasnika ili možda igrom slučaja primorani da postanu deo industrije zabave?

U većini zemalja koje imaju zakonodavstvo posvećeno zaštiti životinja, posebna pažnja je posvećena njihovoj dobrobiti prilikom snimanja, fotografisanja, prikazivanja na priredbama, takmičenjima… Tako je i sa Srbijom koja poseduje tri pravna izvora važna za zaštitu životinja u šou-biznisu. Prvi je međunarodni – Evropska konvencija za zaštitu kućnih ljubimaca iz 1987. godine, koju smo ratifikovali 2010. Druga dva  su nacionalnog karaktera. U pitanju su: Zakon o dobrobiti životinja (na snazi od 2009. godine) i član 269 Krivičnog zakonika, kojim je propisano krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja (na snazi od 2006. godine).

Evropska konvencija za zaštitu kućnih ljubimaca je važna jer priznaje da čovek ima moralnu obavezu da poštuje sva živa bića, uključujući i životinje, a posebno kućne ljubimce. Ističe se da čovek s ljubimcima ima poseban odnos, kao i da kućni ljubimci predstavljaju vrednost za društvo zato što doprinose kvalitetu života. Konvencija zabranjuje da im se nanose nepotrebni bol, patnja, strah i stres, i obavezuje vlasnike da im obezbede smeštaj, negu i pažnju u skladu s potrebama njihove vrste ili rase, a posebno: hranu, vodu, prostor za kretanje i sprečavanje bekstva.

Navodi se i šta nije dopušteno činiti prilikom korišćenja ljubimaca za reklamiranje, zabavu, izložbe, takmičenja i slične aktivnosti. Zabranjuje se upotreba ljubimaca za ove svrhe ako organizator nije obezbedio odgovarajuće uslove ili ako se dovode u rizik zdravlje i dobrobit ljubimaca. Konvencijom je zabranjeno da se prema njima primenjuje terapija ili upotrebljavaju sredstva koja imaju za cilj da im se poboljša ili smanji prirodan nivo performanse bilo tokom takmičenja bilo u neko drugo vreme kad bi to ugrozilo zdravlje i dobrobit životinje.

Važeći Zakon o dobrobiti životinja na nekoliko mesta spominje korišćenje životinja za potrebe zabave i snimanja reklama, filmova i sličnih materijala. Pre svega, Zakonom je zabranjeno ubijati, zlostavljati i podsticati životinju na agresivnost i protivprirodno ponašanje radi proizvodnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci i drugim nosačima slike i tona. Pored toga, zabranjeno je i stavljati u promet, iznajmljivati i javno prikazivati takve filmove, reklame i druga slična dela.

Korišćenje životinje radi proizvodnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video-traci i drugim nosačima slike i tona detaljnije je regulisano članom 9 Zakona o dobrobiti životinja. U njemu se ističe da kompanija ili pojedinac mogu koristiti životinju kao nosioca ili učesnika radnje filmova ili reklama samo ako poseduju rešenje o odobrenju korišćenja životinje. Ovo rešenje donosi nadležni veterinarski inspektor. Zahtev mora da sadrži: 1) popis životinja koje će se koristiti; 2) poreklo životinje; 3) svrhu korišćenja; 4) dužinu trajanja korišćenja.

Tokom snimanja scena u kojima se koriste životinje obavezno je prisustvo veterinara. Ali, organizator mora posedovati i uverenje o zdravstvenom stanju životinja koju izdaje ovlašćeni veterinar. Nadzor nad poštovanjem ovih pravila vrši veterinarski inspektor koji, između ostalog, ima pravo i obavezu da proverava da li je poštovana dobrobit životinja u takvim situacijama. Ukoliko utvrdi da prilikom snimanja nisu ispunjeni standardi dobrobiti životinja, on može da zahteva da se otklone nepravilnosti, ali i da se snimanje obustavi, kao i da se životinje privremeno oduzmu.

U pojedinim situacijama, ako je došlo do veoma ozbiljnog i teškog kršenja standarda dobrobiti životinja prilikom snimanja, odgovorni mogu da budu i krivično gonjeni.

Tada je reč o krivičnom delu ubijanja i zlostavljanja životinja koje je propisano Krivičnim zakonikom. Kazna može da bude zatvor do godinu dana ili do dve godine ako je reč o težem obliku, odnosno ako je zlostavljan veći broj životinja ili pripadnici zaštićene vrste.

Uprkos popularnosti i profitu koje donosi, upotreba životinja za potrebe slikanja i snimanja uvek predstavlja rizik po njihovu dobrobit. Ovo se posebno odnosi na pse koji se sve više koriste. Ono što u takvim prilikama nikad ne treba zaboraviti jeste da profit ne sme imati veću vrednost od života i zdravlja živog bića koje čoveku poklanja ljubav i poverenje.

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *