Istorija: Odani čoveku i talasima

Psi su verni prijatelji moreplovaca, ribara, lađara, alasa, skeledžija, ribolovaca i svih koji žive na ili pored vode. Svetska istorija pamti i da su psi bili domaći na Kolumbovim brodovima, kao i tokom svih sledećih vekova pomorstva

 

 

Izvor: magazin Pas

Kad je izdubio balvan i porinuo ga u vodu, čovek je ubrzao tok civilizacije. Strah od rečnih i morskih dubina pobedila je želja za kretanjem, ne samo zemljom već i vodom. Prvi mornar u istoriji držao se obale, oprezno veslao, a na svaku naznaku jačeg vetra prilazio majci obali. Takav strah njegov pas nije imao. Vođen ljubavlju prema gospodaru, živahno je uskočio u prakorito i radosnim lavežom objavio rađanje nove ljubavi u istoriji sveta – između psa i mornara.

Dobro je poznato da naši ljubimci vole vodu i da uživaju u kupanju. Odlični su plivači i imaju dobru tehniku ronjenja i kretanja. Možda je i to doprinelo da zavole plovidbu, putovanja i život na rekama i morama. Vremenom, postali su verni prijatelji moreplovaca, ribara, lađara, alasa, skeledžija, ribolovaca i svih koji žive na ili pored vode u svim delovima sveta.

Šetači obalama i posetioci rečnih marina nebrojeno puta imali su priliku da vide savršen prizor – čamac koji isplovljava vođen rukom čoveka na kormilu ili ručici pente, sa psom, kao kakvim kapetanom na pramcu, zagledanog u rečne daljine. Scena životinje koja prateći čoveka uživa u plovidbi ovekovečena je na stotinama fotografija, video-zapisa i umetničkih slika.

Da to nije slučajno reći će nam svaki iskusan lađar. Pas je verni drug mornara, nerazdvojni član posade, izvor razonode na dosadnim plovidbama, pajtos s kojim se deli obrok i najvoljeniji član družine koja se usuđuje da prkosi i nebu i vodi, Neptunu i Zevsu. Psi s vode vremenom postaju drugačiji od ostalih i družeći se s mornarima i sami počinju da liče na njih. Odvažni i nesputani raduju se svakom dizanju sidra, lajanjem odgovaraju na zvuk brodske sirene, jedu ribu, a rado ulaze i u kavge s drugim psima, posebno ako su s rivalskih brodova.

Takva narav verovatno je doprinela da pseći lavež od najstarijih vremena uvek bude dobrodošao na brodskim palubama. U antici, nažalost, nisu vođene precizne knjige plovidbe, pa je svet ostao uskraćen za podatak da li je četvoronožac bio i među Argonautima u potrazi za zlatnim runom. Najduže putovanje u životu lukavog Odiseja, kralja i pomorca, verovatno mu je utoliko teže palo, jer je njegov verni Argo ostao privezan na rodnoj Itaki.

Svetska istorija pamti i da su psi bili domaći na Kolumbovim brodovima, kao i tokom svih sledećih vekova pomorstva. Kažu da je psić bio verni pratilac admirala Nelsona, čak i tokom čuvene Trafalgarske bitke u kojoj je do nogu potukao Napoleonovu flotu.

Psi, i to sedam miliona njih, sastavni su deo irske legende pretočene u pesmu o već mitskom brodu Irish Rover, izgubljenom u magli, ali i još jedno svedočanstvo o sponama psa i mornarice.

Da li u kabinama, komandnim mostovima ili palubama, redovni gosti i na parobrodima na Misisipiju, s kojih nam je atmosferu živo preneo genijalni Mark Tven. I najteže ratne dane posade američkih krstarica i razarača u Pacifiku provodile su u društvu brodskih ljubimaca, od kojih su pojedini, kao Dugo, Salti, Smoki ili Blekaut postali i amblemi svojih brodova.

Ništa drugačije nije bilo ni kod nas. Rečni psi oduvek su bili ukrcani bukvalno na sve što se kretalo i odupiralo se ćudima vode. Teško da se može zamisliti bilo koja šajka, dereglija, barža, remorker, gurač, tegljač, pa čak i skela bez kuce, kojoj je lađa dom i porodica. Posebno su bili voljeni među krmanošima, koji su s porodicama živeli na šlepovima, do skoro viđanim na našim rekama. Njihovi psi bili su i ljubimci, ali i čuvari skromnog imetka smeštenog u kabini broda.

Dobrodošli su i na tesne ribarske šiklje, bez obzira što im se zamera da, motajući se po skučenom čamcu, preturaju kofe i mrse mreže. Znaju iskusni alasi da je sa psom u čamcu jutro lepše, a noć mirnija, pa ulov bio bogat ili skroman, svejedno. Gotovo da nema ni marine, luke, pristana ili vezišta bez makar jedne njuške čija je adresa pod koritom starog čamca ili ispod stola za kojim se ispredaju lađarske i ribolovačke priče.

Pseća ljubav prema mornarima zaslužuje divljenje, jer se vekovima dokazuje uprkos svim prekim naravima vode i silama vetra. Isplovljavanje čamca sa psom na pramcu, zato, nije samo lepa slika ili umetnički motiv, već i beskrajna priča o putovanju, ćudima prirode i jedinom iskrenom prijateljstvu na svetu.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *