animal-hoarding

Hordašenje – skriveni zločin

U poslednje vreme se u medijima često prikazuju akcije u kojima policajci iz stanova građana spasavaju na desetine izgladnelih, zapuštenih i bolesnih pasa i mačaka. Reč je hordašenju ili patološkom sakupljanju životinja – fenomenu rasprostranjenom i u svetu ali i u našoj zemlji.

 

Izvor: dr Ana Batrićević, naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu za magazin Pas (www.pravnazastitazivotinja.com)

 

Posedovanje većeg broja kućnih ljubimaca – najčešće pasa i mačaka nije retkost. Međutim, može se postaviti pitanje koliko ljubimaca je previše i kada ljubav prema životinjama prelazi u svoju suprotnosti i postaje opsesija štetna kako po ljubimce, tako i po vlasnike i njihove bližnje. U poslednje vreme se u medijima često prikazuju akcije policije za životinje (koja postoji na primer u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama), u kojima policajci iz stanova građana spasavaju na desetine izgladnelih, zapuštenih i bolesnih pasa i mačaka. Reč je hordašenju ili patološkom sakupljanju životinja – fenomenu rasprostranjenom i u svetu ali i u našoj zemlji.

Hordašenje (od engleske reči „hoarding“ koja znači gomilanje) se sastoji u posedovanju velikog broja životinja i konstantnom pribavljanju novih. Najčešće se sakupljaju one vrste životinja koje ljudi drže kao kućne ljubimce, poput mačaka, pasa, glodara i ptica, ali postoje i slučajevi u kojima su žrtve hordašenja divlje ili egzotične životinje, pa i farmske poput konja, koza i svinja.

Sakupljači drže veliki broj životinja u neodgovarajućim i prenatrpanim prostorijama. One su po pravilu vezane, zatvorene u kaveze ili kutije, tako da ne mogu da pobegnu, a sakupljači im ne obezbeđuju  hranu, vodu i veterinarsku negu. Tipičan primer hordašenja je držanje velikog broja pasa ili mačaka u malim kavezima naslaganim jedan preko drugog. Sakupljači u svoj životni prostor redovno donose ili od drugih primaju nove životinje, te se uslovi njihovog života stalno pogoršavaju. Usled boravka u nepodnošljivim uslovima, one pate od neuhranjenosti, anemije, infekcija, kožnih bolesti, opekotina i parazita.

Očigledno je da su pored fizičkog zanemarivanja sakupljene životinje izložene i psihičkom zlostavljanju zbog čega dolazi do poremećaja njihovog ponašanja. Uskraćena na im je mogućnost da se ponašaju prirodno, da se kreću, da ostvaruju kontakt sa drugim životinjama. Osećaju strah, patnju, dosadu i nesigurnost. Zbog pretrpljenog stresa, životinje oduzete od sakupljača često ispoljavaju agresivnost čak i ako fizički ozdrave. To ih čini nepodobnim za udomljavanje nakon spasavanja i one ili veoma dugo borave u azilu ili budu podvrgnute eutanaziji.

Postoje četiri osnovne karakteristike hordašenja: 1) propuštanje da se obezbede minimalni standardi u pogledu sanitarija, prostora, ishrane i veterinarske; nesposobnost da se prepoznaju negativni efekti takvog ponašanja; 3) opsesivni pokušaji da se zadrži ili čak poveća broj životinja uprkos pogoršavanju uslova i 4) poricanje ili umanjivanje ozbiljnosti problema.

Psiholozi do sada nisu upeli da utvrde jedinstveni uzrok hordašenja. Postoji nekoliko pretpostavki o razlozima koji navode ljude da gomilaju životinje u svom okruženju. Neki sakupljači insistiraju na tome da su njihovi “ljubimci” zdravi i dobro zbrinuti iako je realnost sasvim suprotna. Posebno je interesantno da se veliki broj takvih sakupljača u drugim situacijama ponašaju kao psihički zdrave osobe. Patološko sakupljanje životinja može biti i znak demencije. Ali, nesposobnost sakupljača da uvidi svoj problem, javlja se i i kod drugih psihičkih poremećaja kao što su, na primer, opsesivno – kompulzivni poremećaj ili poremećaj ishrane. Hordašenje se poredi i sa bolestima zavisnosti kao što su zloupotreba alkohola ili opojnih droga, kockanje, kompulzivna kupovina ili patološko sakupljanje stvari. Može se javiti i kao posledica odsustva bliskosti sa ljudima ili čak zlostavljanja i zanemarivanja sakupljača u detinjstvu. Kao uzrok malog broja slučajeva hordašenja navodi se i zoofilija, ali to je ipak veoma retko.

U pravnom smislu, hordašenje treba podvesti pod teži oblik krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinja. Za njega se izriče kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna.

Zakon o dobrobiti životinja ne spominje hordašenje izričito, ali sadrži niz odredaba od značaja za sprečavanje i suzbijanje te pojave. Ističe se da je vlasnik životinje odgovoran za njen život, zdravlje i dobrobit i dužan da preduzme sve neophodne mere kako bi obezbedio da joj se ne nanose nepotreban bol, patnja, strah i stres. Propisuje se i dužnost vlasniku da kućnom ljubimcu obezbedi brigu, negu i smeštaj u skladu sa njegovom vrstom, rasom, polom i starošću. Zakon od vlasnika zahteva da blagovremeno obezbedi pomoć veterinara i zbrinjavanje u slučaju bolesti povrede ili porođaja.

Zakon izričito zabranjuje određena ponašanja koja su upravo zastupljena kod hordašenja: zlostavljanje, držanje i reprodukovanje životinja na način kojim im se nanosi bol, patnja, strah i stres, izlaganje direktnom uticaju nepovoljnih vremenskih prilika ili nedostatku kiseonika i zanemarivanje lišavanjem osnovnih potreba kao što su hrana i voda, smeštaj, prostor za odmor i obavljanje fizioloških potreba, higijena, veterinarska nega…

Takođe, za suzbijanje hordašenja važna je odredba kojom se vlasnik koji nije u mogućnosti da se dalje brine o kućnim ljubimcima obavezuje da im obezbedi odgovarajući smeštaj. Kazna može da bude od  5.000 do 50.000 dinara.

Praksa u svetu pokazuje da su sakuplječi izuzetno uporni te da ih kazne gotovo nikada ne odvraćaju od njihovih navika. Čak i nakon oduzimanja životinja ili kazne zatvora sakupljači će po pravilu promeniti mesto boravka i nastaviti da se ponašaju po istom šablonu. To ne znači da od njihovog kažnjavanja treba odustati, već da ga treba dopuniti i drugim merama, kao što su nadzor socijalnog radnika, psihološko savetovanje, edukacija…




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *