stock-photo-the-vagrant-dog-along-the-railway-line-151693619

Postoji li pseće samoubistvo?

The Illustrated London News 1845. izveštava o njufaundlendskom psu, koji je danima delovao utučeno sve dok nije viđen kako se „baca u vodu s namerom da potone, održavajući savršenu ukočenost nogu i šapa“. Ljudi su ga spasili i vezali, ali čim je pušten, otrčao je nazad držeći glavu pod vodom, i ovaj put – završio je mrtav.

 

Izvor: magazin Pas

Fenomen životinja samoubica dokumentovan je bar od sredine XIX veka. Poslednjih godina kruži priča o Overtaun mostu u Škotskoj, s kog se pretpostavlja da je minimum 50 pasa izvršilo samoubistvo. Broj se neočekivano naglo povećava i uvek je u pitanju isti deo mosta. Neki psi su preživeli, a neki su se vratili na ponovni skok. Među lokalnim stanovništvom počele su da kruže mnogobrojne teorije zavere i paranormalna objašnjenja. Veruje se da je most zaposednut zlim duhovima. Pominje se čak i čovek koji je s istog mesta bacio bebu s mosta, verujući da je u nju ušao sam đavo. Prema drugoj legendi, most je zaposednut duhom Bele Dame iz Overtauna, udovice škotskog industrijaliste Barona Overtauna koji je u blizini izgradio svoj plemićki posed. Kako je Dama nadživela muža za 31 godinu, postala je predmet anegdota o priviđenjima, senkama i čudnom osećaju prisustva koji se pripisuju njenom usamljenom duhu. Drugi se pozivaju na keltsku mitologiju, te tvrde da je upravo to mesto gde se zemaljski svet susreće s rajskim, omogućavajući duhovima da pređu na našu stranu.

Sa ili bez paranormalnih sila, u šta god verovali, ovaj most izgleda s razlogom nosi ime Most psećih samoubistava, i pokreće staru temu o kojoj se među naučnicima vode debate, a to je – da li su psi u stanju da oduzmu sebi život?

Činjenica je da su životinje koje se naglo zadese u kavezu ili dožive razdvajanje od vlasnika, sklone ispadima koji podsećaju na samodestruktivno ponašanje. U novinama se često pominju ožalošćeni psi koji odbijaju da napuste grob svog vlasnika, ujedno odbijajući hranu i piće. Zato se misli da životinje na samoubistvo navode isti problemi kao i ljude: tugovanje, očaj, bol, tačnije – nepodnošljivo jake negativne emocije. Na kraju, i ljudi su životinje. Postaviti pitanje da li je pas kao životinja sposoban za samoubistvo, u tom slučaju je bespotrebno i suvišno.

Međutim, da bismo razumeli samoubistvo, potrebno je da razumemo i nameru. Da li pas koji se izgladnjuje zaista ima nameru da sebe liši života? Da li veruje da život nije vredan življenja i da se uslovi nikad neće poboljšati? Ne možemo sa sigurnošću da znamo, ali verovatno ne. Preduslov za planiranje samoubistva za početak je svest o sopstvenoj smrtnosti. Trenutno se većina naučnika slaže da je takav nivo apstraktnog razmišljanja van psećeg domašaja. Njihove kognitivne sposobnosti verovatno nisu dovoljne da im omoguće da procene trenutne uslove života, da zamisle budućnost i razumeju koncept smrti. Pseći um funkcioniše na nivou deteta od dve i po godine. Deca na tom uzrastu još uvek ne razumeju šta je smrt, pa tako nema dokaza ni da je u slučaju psa drugačije.

Pored toga, psi su, kao i ostale životinje, vođeni instinktom za samoodržanjem. Teško je u tom smislu zamisliti depresivnog psa koji skače s litice ili se baca pod auto. Trebalo bi da opasne i ugrožavajuće situacije pokrenu instinkt za preživljavanjem i nadjačaju eventualnu depresiju (ako joj je pas uopšte zaista sklon).

Kako onda objasniti Most psećih samoubistava? Svakako ne paranormalnim objašnjenjima. Nauka je ponudila smisleniji odgovor. Dejvid Sekston, autoritet po pitanju divljih životinja, odredio je da u predelu oko Overtaun mosta postoje tri aktivne vrste divljih životinja: miševi, veverice i kunići. Kunići su pobegli sa farmi i počeli da se razmožavaju taman u periodu oko sredine prošlog veka, kada kreću pseća samoubistva. Žlezde kunića ispuštaju izuzetno jak miris koji je i inače neodoljiv psima. Možda upravo miris igra važnu ulogu. Dejvid se postavio na mesto psa i sagledao situaciju iz njihovog ugla. Most prelazi preko duboke doline. Zidovi mosta su debeli oko 45cm, a pad ka dnu je oko 15 m. Dok stoji na mostu, pas vidi kamene zidove preko kojih doseže miris kunića. Ako ga miris dovoljno uzbudi, instinkt ga motiviše da dalje istražuje. Dok je čulo mirisa u punom jeku, ostala čula poput vida su prigušena, pas skače da pojuri plen, ali nije svestan da ga s druge strane zida čeka provalija a ne plen.

Overtaun most za pse ipak nije ono što je Golden Gejt za ljude – najpopularnije mesto za samoubistvo. To je igra prirode u kombinaciji s ljudskim faktorom, gde pas plaća danak svojim impulsima i instinktima, gubeći život. Iako mnogi od njih poseduju razvijenije kognitivne sposobnosti nego što im priznajemo, sposobnost zamišljanja i priželjkivanja sopstvene smrti svakako nije jedna od njih.

 

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *