stock-photo-dogs-in-the-blue-sky-background-114913327

Zdravlje: Alergije – bolest 21. veka

Za alergije kažu da su bolesti savremenog čoveka. Gotovo svaki peti stanovnik planete preosetljiv je na dejstvo neke materije iz svog okruženja. Mnogo manje je, međutim, poznato da kao i ljude, ova vrsta bolesti muči i naše ljubimce.

 

Izvor: dr vet. med. Bojan Brkoš za magazin Pas

Pažljivijim praćenjem zdravlja pasa otkrivena je, i još uvek se otkriva, njihova podložnost uticaju alergena. A oni su zaista mnogobrojni. Grinje, polen, buve i drugi insekti, ambrozija, pojedine vrste mesa, jaja, ječam, kakao, riba, paradajz, spanać, zelena salata samo su neke materije koje nas okružuju i zbog kojih naši četvoronožni prijatelji mogu da imaju zdravstvene probleme.

Procene stručnjaka govore da oko 15 odsto svih pasa boluje od alergijskih bolesti. One se ispoljavaju na različite načine. Kao i kod ljudi, najčešće se javljaju kroz promene na koži, a nešto ređe i preko respiratornih organa. Veterinari se slažu da su naši ljubimci preosetljivi najčešće na pojedine vrste hrane, insekte i njihove ujede, bakterije i gljivice, kao i prah iz cvetova s drveća, trava i korova. U najčešće kućne alergene, pored sveprisutnih grinja, ubrajaju se prašina, perje iz jastuka, duvanski dim, kao i vlaga.

Da su alergije, koliko god znali o njima, preširoko polje, smatra veterinar Bojan Brkoš. On navodi da savremena veterina ima odgovor na većinu ovakvih nemilih pojava, ali i da se krug alergena permanentno širi, što je najveći izazov za struku.

  • Alergije zahtevaju stalnu budnost vlasnika ljubimca, jer se neretko događa da ljudi, posebno oni ‘sveznajući’ pogreše u proceni izvora oboljenja i da životinju pogrešno tretiraju medikamentima – napominje naš sagovornik. – Preosetljivost se javlja kod većine pasa, bez obzira na rasu, s tim što je kod pojedinih pasmina češća, pa ih smatramo predisponiranim za određene vrste alergija. Razlikuje se i način odgovora na alergene. Organizmi pojedinih pasa reaguju tiho i pritajeno, dok kod drugih možemo biti svedoci naglih, brzih i žestokih reakcija.

Prvi simptomi alergija kod pasa najčešće se javljaju s navršenih oko šest meseci, mada postoje rase kod kojih i štenad mogu da pokazuju znake preosetljivosti na određene materije iz okruženja. To je slučaj, na primer, s retriverima, akitama i šar-pejima. U opasnoj zoni što se tiče alergija nalaze se i dalmatinci, labradori, engleski buldozi, seteri, bokseri, terijeri…

Problemi kod njih, ukoliko je reč o reakcijama na alergene iz prirode, najčešće se javljaju od maja do oktobra. To je doba intenzivnog listanja, cvetanja i oprašivanja biljaka, trava i korova, na čije su produkte pojedini psi preosetljivi. Posledice kontakta s kućnim alergenima javljaju se jednako, bez obzira na doba godine. Poslednjih godina često se javljaju i problemi u vezi s preosetljivošću životinje na pojedina sredstva za higijenu, odnosno dezinfekciju prostorija i predmeta za domaćinstvo, pa je nužno njihovo oprezno korišćenje u stanovima gde borave ljubimci.

  • Alergije, zavisno od vrste, manifestuju se promenama na koži, intenzivnim češanjem ‘buknulih’ delova tela, oteklinama vrata, glave i potpazušnim regijama, otežanim disanjem, ponekad drastičnim promenama ponašanja, malaksalošću, neretko povraćanjem i prolivom… U slučajevima burnih reakcija, ključna je prisebnost vlasnika i brzo reagovanje, jer promene nastaju i na unutrašnjim organima životinje, što nije vidljivo golim okom. Psa u takvom stanju treba brzo odvesti veterinaru, kako bi dobio antialergijsku terapiju – ukazuje Brkoš.

Lociranje alergena koji izaziva reakcije ljubimčevog organizma podrazumeva širu potragu u kojoj su posebno korisne informacije koje pruža vlasnik, ali u kojoj su ključni testovi koje preduzima veterinar. Ovo je posebno složen posao u slučaju otkirivanja uzroka takozvanog atopijskog dermatitisa. Reč je o genetskom oboljenju kože izazvanom spoljnim alergenima. Ispoljava se izrazitim crvenilom kože, upalom dlake i promenom boje dlake, pojavom bubuljica, sušenjem dlake i ljuspanjem kože životinje. Mesta gde se ispoljava uglavnom su nadohvat šape – oko njuške, očiju, ušiju, ali i na stomaku, preponama i unutrašnjoj strani butina. Moguća je i pojava upale ušnog kanala i više drugih pratećih pojava.

Atopijski dermatitis može biti sezonskog karaktera, kad je povezan s prisustvom određenog polena u vazduhu, ili traje tokom čitave godine kad je pas alergičan na neki od kućnih alergena. U tom slučaju pribegava se testiranju, koje u kombinaciji s drugim metodama vodi do uzročnika.

Ni to, međutim, nije jednostavno. Kako objašnjava veterinar Brkoš, reč je o postupku koji podrazumeva unošenje malih doza određenih alergena u kožu psa, kako bi se izazvala reakcija, ali i serološkoj analizi krvi psa. Ova metoda, međutim, nije mnogo popularna, najpre zbog visoke cene, ali i čestih omaški u rezultatima analize.

S obzirom na učestalost pojavljivanja i niz problema koje alergije zadaju našim ljubimcima, logično je pitanje kako se ova pritajena oboljenja leče. Naš sagovornik napominje da je najbolji lek – preventiva.

  • Kako su alergijske reakcije često nepredvidljive i neuhvatljive, najbolje je psa držati dalje od alergena. U slučaju atopijskog dermatitisa, efikasnog leka gotovo da nema, već lečenje podrazumeva kontrolisanje bolesti, uzimanje leka i jačanje imuniteta psa. Nije nikakva mudrost da pse kod kojih je ustanovljena preosetljivost na grinje, ne treba držati u prostorijama zastrtim tkaninama i meblovima, koji su idealna sredina za njihovo stanovanje. Životinje bi u ovom slučaju trebalo što više izvoditi napolje, i inače se truditi da najveći deo dana provode na otvorenom – kaže naš sagovornik, veterinar Brkoš.

Životinje preosetljive na polen biljaka i trava, s druge strane, u periodu cvetanja treba sklanjati od velikih zelenih površina. Ovo se posebno odnosi na delove dana kad je širenje biljnog praha najintenzivnije – ujutro i u predvečerje. U slučaju alergija na određene vrste namirnica, što je takođe čest slučaj u veterinarskoj praksi, podrazumeva se da problematična hrana nikako ne bi smela ni da zaluta u činiju kućnog ljubimca.

Veterinari u cilju suzbijanja i prevenciji ove vrste zdravstvenih problema pribegavaju medikamentima, koji imaju antialergijsko dejstvo. To, međutim, nije dovoljno, pa se vlasnicima savetuje da širom otvore oči i prve probleme, makar na oko sitne i nevažne, prijave veterinaru.

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *