dog shouting into a white and red megaphone

Škola za pse koji govore

Nemica Margaret Šmit ranih tridesetih godina prošlog veka pokušavala je da nauči pse da govore ljudskim jezikom. Bio je to samo jedan od niza eksperimenata koje su nacisti podržavali sa ciljem da pse i druge životinje iskoriste u vojne svrhe

U talasu ludila koji se tridesetih godina širio iz nacističke Nemačke i uvlačio svet u apokaliptični vrtlog, ni čovekov najbolji prijatelj nije bio pošteđen. U nizu bizarnih eksperimenata izdvaja se priča koju je u knjizi „Amazing Dogs: A Cabinet of Canine Curiosities” ispričao Jan Bondeson. S distance od osam decenija sve izgleda kao urnebesna komedija o ženi koja je pokušala da nauči pse da govore ljudskim jezikom i nacistima koji su želeli da pse koji govore uposle kao čuvare koncentracionih logora.

A početak tog filma mogao bi da izgleda ovako:

Grupa nacističkih oficira dolazi u Školu za pse koji govore „Asra” da obavi razgovor s najnaprednijim učenikom. Naspram njih sedi, ko drugi nego savršen primerak nemačkog ovčara.

“Majn firer”, odgovara pas na tečnom nemačkom.

A ipak, ovo nije scena za film već deo nemačke propaganda iz tridesetih godina koji je trebalo da potvrdi uspehe u eksperimentima sa životinjama. Navodni primeri se nižu – od jazavičara koji je komunicirao koristeći poseban „lajući” kôd, do psa koji je znao da kaže za koga će glasati na predsedničkim izborima.

Pomenutu školu Asra osnovala je izvesna Margaret Šmit u kući koju je delila s majkom u nemačkog gradu Leutenbergu. Ustanova je dobila ime po nemačkoj dogi koja je važila za najtalentovanijeg đaka.

Danas naslednici Šmitove tvrde da ona i njena škola nisu imale nikakve veze s nacistima, čak da su je nemačke vlasti ometale. Navode kao dokaz činjenicu da posle rata nija uhapšena niti osuđena.

Nesumnjivo je, međutim, da su nacisti bili veoma zainteresovani za psihologiju životinja, posebno pasa, i da su neprestano tražili načine da ih iskoriste u vojne svrhe. Čuvena je slika na kojoj se u laboratoriji nalaze čovek i pas sa čudnim, međusobnom povezanim kacigama na glavi. Reč je o fotografskom svedočanstvu o istraživanju koje je za cilj imalo da omogući telepatsku komunikaciju između čoveka i psa.

ISPRAVLJAJU I PRAVOPISNE GREŠKE

U to su se svakako uklapala nastojanja Margaret Šmit. Pored Asre, „školu” je pohađalo još pet psića kojima je ona bila majka, kao i jedan napušteni terijer koga su udomili s ulice. Kasnije im se priključila i jedna mačka. Životinje su obučavali da govore i računaju, a Šmitova je držala demonstracije i performanse u komšiluku. Jedno dete je 1944. opisalo nastup ovih pasa tvrdeći da su mogli da kažu koliko je sati, da opišu ljude, pa čak i da ispravljaju greške u pravopisu. Veterinar s Univerziteta u Minhenu koji je posetio školu 1942. godine, pisao je da psi mogu da izgovore neke reči, ali da su ograničeni nedostakom vokalnog aparata kakav imaju ljudi. Mnogo su uspešniji bili, navodi Miler, u komunikaciji putem kôda zasnovanog na broju laveža za svako slovo, dok je pomenuti terijer umesto lajanja navodno koristio električno zvonce. Druga osoba koja je obišla školu pisala je da psi pred njom nisu mogli da govore, navodno zato što je bilo suviše hladno. Čitav eksperiment je, ne baš pohvalno, uporedila sa cirkusom.

Da se vratimo na Milerov članak. On piše da je Hitler lično ponudio Šmitovoj da svoju demonstraciju izvede pred članovima Vermahta, ali nema podataka o tome da li su uspeli da taj događaj organizuju pre sloma Trećeg Rajha.

ROLF – PAS FILOSOF

Nastojanja da se psi nauče komunikaciji i rezonovanju nisu bila velika novina. U Nemačkoj su prisutna kroz čitav devetnaesti vek. Početkom 1910. godine nemački ptičar po imenu Don bio je poznat po svom umeću da kaže da je gladan i da zatraži kolač. Erdel terijer Rolf, vlasnika Pola Mekela iz Manhajma, bio je poznat kao pas-filosof. Njegov vlasnik i još po neki svedok tvrdili su da je Rolf kapirao aritmetiku i bio sposoban da s ljudima „razgovara” na intelektualnom nivou. Komunicirao je, navodno, tako što je lupkanjem šapom pokazivao željena slova. Najveći broj tapkanja dodelio je slovima koja se najređe koriste. Prema svedočenju vlasnika, Rolf je bio pesnik, ljubitelj književnosti i „govorio” je nekoliko jezika. Tvrdio je čak da se upuštao u teološka i filosofska razmatranja.

Sve to privuklo je veliku pažnju i događalo se na vrhuncu popularnosti pokreta za „novu psihologiju životinja” koji je predvodio dr Karl Kral. Pripadnici ovog pokreta verovali su da su neke životinje, poput konja i pasa, inteligentne skoro koliko i ljudi, i da bismo uz pravilan trening mogli da „otključamo” njihov potencijal. Dvojica Kralovih kolega proučavali su Rolfa i bili impresionirani onim što su videli. Međutim, studija Numana i Lotara pokazala je da je Rolf samo reagovao na nesvesne signale svog gazde. Članak objavljen u časopisu Psihologija danas tvrdi da je Rolfov slučaj presudno uticao na nacističke projekte u kojima su pokušavali da nauče pse da govore.

Hitler je inače važio za velikog ljubitelja pasa. Imao je nemačkog ovčara po imenu Blondi, koga je dobio 1941. od Martina Bormana, i koji je ostao s njim do poslednjih trenutaka nacističkog vođe u podzemnom bunkeru u januaru 1945. godine. Jednog od njenih štenaca nazvao je Wolf (vuk), što je bio i njegov nadimak, kao i značenje njegovog imena, i posvetio se njegovom treningu. Neki izvori tvrde da je Blondi spavala s njim u sobi. Kasnije je kupio Belu, a mnogo se vezao za jednog napuštenog bul terijera koga je usvojio. Pre sopstvenog samoubistva naredio je svom lekaru da otrovne pilule testira na Blondi. Po jednoj verziji, sumnjao je da su lažne i želeo je da se uveri u njihovu ispravnost. Po drugoj, želeo je da u smrt ode zajedno sa Blondi.

Slučajno ili ne, tek brzo posle Hitlerove smrti zatvorena je i Škola za pse koji govore. Kuću Margaret Šmit ispunile su izbeglice iz razoraznih delova Nemačke, a ona sama preselila se u zapadni Berlin. Koliko je poznato, više se nije bavila pokušajima na nauči pse da govore. Šta su o svemu imali da kažu njeni psi, nije zabeleženo.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *