shutterstock_171924590

Savet: Ne plašite se porođaja kod kuće

To je uobičajeni prirodni događaj u životnom ciklusu životinje. Veterinara je najbolje posetiti dva puta – pre i nakon što je kuja donela štenad na svet. On jedini može pouzdano da utvrdi da li je životinja zaista gravidna ili nije, ali i da proveri da li su svi štenci izašli na svetlo dana.

 

Izvor: magazin Pas

Dolazak na svet štenaca nezaboravan je događaj u svakoj porodici koja svoj životni prostor deli sa psima. Dani koji prethode porođaju, sam čin izlaska štenaca iz utrobe majke, kao i njihovi prvi momenti na belom svetu nezaboravni su trenuci koji samo ojačavaju ljubav i poverenje između čoveka i psa. Potomstvo omiljene životinje bez sumnje raduje svakog vlasnika psa, ali je njegov dolazak prepleten s bezbroj pitanja, sumnji i brige. Porođaj ljubimca obično celu porodicu digne na noge, izazove emocije svih prisutnih, ali i privuče oblake strepnje i bojazni. Vlasnici pasa u silnoj brizi i želji da ljubimcu pruže najbolju moguću negu često zaboravljaju da je dolazak potomstva čin koji, ma kako izgledao rizičan i složen, uređuje sama priroda.

Na ovu činjenicu podseća i stalni saradnik magazina Pas dr Vladimir Magaš, docent na Katedri za porodiljstvo, sterilitet i veštačko osemenjivanje Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Njemu smo se obratili za pouku o detaljima porođaja ženki pasa i pitanjem s kojim se suočio svaki vlasnik ženke koja se okotila – kako čovek da se ponaša u trenucima dolaska na svet potomstva kućnog ljubimca?

  • Porođaj je prirodni čin. U veterinarskoj, pa i humanoj medicini, ogroman broj, negde oko 90 odsto svih porođaja počne i završi se bez ikakvih problema. Priroda u najvećem broju slučajeva nađe način da obavi svoj zadatak – jasan je dr Magaš. On podseća na rečenicu koja se često citira na Veterinarskom fakultetu, koja glasi: Idealni porođaj je prirodni porođaj i on se samo nadgleda. Psi su nekada svoje potomstvo donosili u divljoj prirodi, dok danas to čine u kućnim uslovima, koji su tokom vekova suživota s ljudima postali njihov prirodni ambijent.

Prvo i osnovno pravilo je, dakle – ne treba se plašiti porođaja ljubimca u kući. To je uobičajeni prirodni događaj u životnom ciklusu životinje. Porođaj predstavlja završetak, kako se to stručno kaže, fetalnog intrauterinog života – boravka šteneta u sigurnosti i zaštiti urtrobe majke. U toj fazi ona je zadužena za obezbeđivanje hrane, vode, kiseonika. Izlaskom na svetlo dana mladunac prelazi u jednu sasvim novu sredinu, u kojoj počinje da se hrani preko usta i diše sopstvenim plućima.

  • Veterinari ne mogu unapred, dok su štenci još u stomaku, da znaju kakav će biti porođaj, ali mogu donekle da prognoziraju šta će se događati. Zato je veoma važno posetiti ordinaciju pre porođaja. To je značajno da bi se najpre utvrdilo da li je životinja gravidna ili nije. Lažna trudnoća, odnosno pseudogravititet, iskazuje se na identičan način kao i prava trudnoća. O tome najbolje svedoči spuštanje mleka, proširivanje abdomena i promene ponašanja, što su sve pojave koje se javljaju kod gravidnih kuja. Dijagnostika skotnosti obično se radi ultrazvučnim pregledom. Najbolje vreme za utvrđivanje trudnoće ženke jeste tridesetak dana od parenja. Graviditet kod pasa traje od 58 do 71 dana, pa je otuda polovina ciklusa trudnoće idealno vreme za konačnu potvrdu njenog postojanja. Na osnovu ultrazvučne biometrije i još nekih pokazatelja – izgleda organa i stepena njihovog razvoja – može da se proceni i starost trudnoće i vitalnost plodova. Ultrazvukom može da se utvrdi i broj štenaca, iako veterinarska teorija ne odobrava saopštavanje broja plodova. To je razlog što veterinari broj štenaca uglavnom saopštavaju opisno, pa najčešće govore: ‘Ima ih dosta’, ‘malobrojni su’ i slično – kaže dr Magaš.

Naš sagovornik napominje da trudnoća već posle 30 dana može da se utvrdi i jednostavnim prepipavanjem stomaka kuje. Već petnaest dana kasnije mogu da se osete i pokreti štenaca, a sa stetoskopom i laik može da čuje otkucaje njihovog srca. Zanimljivo je da srce šteneta u utrobi kuca duplo brže od srca majke. Značaj ultrazvučnog pregleda naročito je važan kod malih rasa pasa. Kod njih se često beleži takozvani „one puppy sindrom“, koji podrazumeva razvoj samo jednog ploda u utrobi majke keruše. Graviditet kod izuzetno malog broja štenaca obično duže traje, a takav podmladak dolazi na svet veći nego u slučajevima gde je štenaca sedam, osam, pa i desetak psića. U ovakvim slučajevima postoji povećani rizik od komplikacija pri porođaju.

  • Postoje rase pasa kod kojih je prirodni porođaj kompleksan i zahteva posebno veliki oprez. To je slučaj s brahocefalnim rasama – engleskim i francuskim buldozima na prvom mestu. Za to je presudna njihova morfologija, odnosno građa. Kod njih se češće javljaju urođeni poremećaji kao što je anasarka, nadutost zbog prisustva vode, ali i anomalije popout hidrocefalusa. Iako ne može da se kaže da ovi psi ne mogu prirodno da se štene, kod njih je mnogo veći procenat carskih rezova nego kod ostalih pasmina“, ističe naš sagovornik i naglašava da kujama pred porođaj nikako ne treba davati kalcijumske i druge multivitaminske preparate. Životinju, uz to, treba poštedeti predugačkih šetnji i prevelikih napora. Ne treba zaboraviti ni da se životinje ne vakcinišu tokom trudnoće. Jedini izuzetak je vakcina protiv herpesa, oboljenja koje je jedan od najčešćih uzroka dolaska na svet mrtvih štenaca. Pre nego što postane skotna, kuju treba očistiti od parazita, jer se u trudnoći ne savetuje dodir s bilo kakvim hemijskim sredstvima.

Kada je definitivno utvrđeno da će ljubimče dobiti potomstvo valja se polako pripremiti i za sam porođaj. Kuja će obično polako početi da priprema prostor gde će se okotiti. To su obično mesta gde se buduća mama oseća sigurno i spokojno. To može biti uobičajena pozicija gde boravi u kući ili stanu, ali može biti i zaklonjeno, mirno i mračno mesto. Treba je pustiti da sama izabere lokaciju na kojoj će se u miru prvi put sresti sa svojim mladuncima.

Vlasnicima se obično savetuje da naprave kotilicu – drvenu kutiju ili platformu s pregradom koja će razgraničiti svet namenjen budućoj mami i njenoj deci, od prostora namenjenog ljudima. Uloga drvene pregrade jeste da spreči mladunce da se izmigolje i napuste sigurnost legla. Kotilica treba da bude dovoljno komotna, a njeno dno treba obložiti čistom tkaninom, koju treba često menjati.

  • Životinje se vode sopstvenim instinktom, čiji se intenzitet razlikuje zavisno od jedinke. Za one kod kojih je izražen jače, kažemo da su dobre majke, dok ima i onih koje se prilično ravnodušno odnose prema svom potomstvu. Postoje kuje i koje su potpuno zbunjene dolaskom na svet mladunaca. Kod pojedinih se čak javlja i određena doza agresije, pa nije retkost da kuja reži na štence. Veliki broj keruša u većoj ili manjoj meri menja svoje ponašanje posle porođaja. Za to je kriv hormon prolaktin, koji reguliše materinsko ponašanje i zadužen je za lučenje mleka. Doza agresije kuja vlasnike ne treba da čudi niti da iznenađuje, jer je reč o instinktivnoj zaštiti svog legla. Zato se savetuje izbegavanje okupljanja ljudi oko kotilice sa štencima, naročito onih koji imaju druge životinje.

Dr Magaš napominje da štenci odmah po dolasku na svet uzimanjem prvog mleka, bogatog imunoglobulinima, dobijaju antitela zahvaljujući kojima će steći imunitet i zaštitu od bolesti. Kod prvog obroka važnija je količina mleka koju će štenci posisati, nego sam trenutak uzimanja. Najbolje je, ipak, tek pristigle mladunce pustiti da deset-petnaest minuta dišu vazduh, osete spoljni svet, proplaču, pa ih tek tada pustiti da uzmu mleko.

Štenci se međusobno razlikuju – pojedini se odmah po izlasku iz stomaka prosto zaleću ka majci i halapljivo sisaju, ali ima i onih kojima treba malo više vremena da shvate šta se dogodilo. Njima je neretko korisna, pa i presudna, motivacija ruke čoveka. Naš sagovornik podseća da kuja obično svoje štence oliže, ali da ponekad „kupanje” može da izostane. U tom slučaju mladunce treba pažljivo obrisati mekim peškirom. Lizanje je, inače, veoma važno, jer se tako provocira mokrenje tek pristiglog šteneta, čime se mali organizam čisti i jača.

Vlada opšta saglasnost da je najbolja ishrana mladunaca majčinim mlekom, osim ukoliko ih je puno, pa mleka nema dovoljno za sve. U toj situaciji potrebno je prihranjivanje nekom vrstom fabričke zamene za mleko. U slučaju velikog broja štenadi, vlasnik bi trebalo da obrati pažnju da svi mladunci ravnomerno sisaju, jer uglavnom jači istiskuju slabije, koji tako ostaju bez obroka. Važno je znati da su zadnje dojke kod kuja bogatije mlekom, pa najslabije kučiće treba usmeravati na njih.

  • Ukoliko porođaj ide svojim tokom, vlasnik ne bi trebalo da se meša niti pomaže kuji koja će i te kako dobro znati šta da radi. Jedino što se preporučuje jeste da pomogne svojoj ljubimici da lakše na svet donese mladunce. To podrazumeva pomoć prilikom porođaja, tako što vlasnik može da prihvati štene, blagim pokretom mu oslobodi njušku i tako pomogne i mladuncu i njegovoj majci. Kuje se obično pobrinu za sve, ali čovek može eventualno štence da odvoji od posteljice, odnosno da prekine pupčanik. Vlasnici kuja trebalo bi da znaju i da je sasvim uobičajeno da kuja, pošto se ošteni, pojede plodove omotače i posteljice. To je za nju dobro, jer tako nadoknađuje izgubljenu energiju. Ta materija bogata je hormonima i ugljenim hidratima. Uklanjanjem tragova okota ona instiktivno čisti leglo, neutrališe miris koji bi privukao potencijalne neprijatelje (takođe kao ostatak života u prirodi), ali i poboljšava sopstveno lučenje mleka – navodi naš sagovornik.

Dr Magaš kaže i da se kod pojedinih kuja mleko pojavljuje pred porođaj, dok kod nekih ono može i da kasni. Na vlasniku je zato da proceni da li kuja može da nahrani mladunce. Ukoliko mleka nema, postoje fabrički proizvodi koji su izbalansirani i potpuno odgovaraju potrebama psića. Prema njegovim rečima, velika je zabluda da je za štence dobro da piju kravlje mleko razblaženo vodom. Ne treba zaboraviti da je mleko keruša neuporedivo bogatije mastima i šećerima nego kravlje, i da je to prirodna mera hranljivih materija potrebnih malim psima.

Najvažnija stvar koju čovek treba da uradi posle porođaja jeste da svog ljubimca izvede u šetnju. Kretanje u tim trenucima najbolji je način za oporavak i čišćenje organizma keruše. Pojedine kuje izuzetno su povezane sa svojim mladuncima i u stanju su danima da se ne odvajaju od legla. Na čoveku je da pronađe najbolji način da životinju razdvoji od štenaca i izvede je u šetnju. Savetuje se i obavezna poseta veterinaru koja je posebno važna. Ponekad se, naime, dogodi da u materici zaostane pojedini plod, što povećava rizik od neke vrste oboljenja. Ovo je bitno jer porođaji ponekad mogu da se oduže i do 24 sata, pa vlasnik nikad ne može da bude siguran da su svi mladunci izašli na svetlo dana.

  • Iako najveći broj okota prolazi sasvim lako i bez problema, ponekad može da dođe do različitih komplikacija. Problemi se javljaju češće kod malih životinja. Čest je slučaj da se kuja iscrpi tokom štenjenja, da ostane bez snage i posustane na pola obavljenog posla. Tad se obavezno savetuje odlazak kod veterinara, koji će joj nadoknaditi izgubljenu energiju. Takvim kujama sleduje i doza kalcijuma koji uspostavlja normalnu pokretljivost materice, kao i eventualno neko od sredstava za lakše okončanje štenjenja.

Ponekad se dešava, naročito kod kuja koje nose veliki broj plodova, da uopšte nemaju snage da pokrenu matericu i na svet iznesu mladunce. To je takozvana primarna atonija, koja se najčešće rešava izborom za porođaj putem carskog reza. Ova vrsta komplikacija dešava se i u slučaju da se mladunče zaglavi na putu od majčinog stomaka do spoljnog sveta, naročito ako je plod krupan.

Keruši treba osveženje – Osnovni savet vlasnicima pasa je da tokom porođaja svojoj kuji omoguće pristup lako svarljivoj hrani bogatoj ugljenim hidratima. Za tu svrhu sasvim dobro može da posluži zaslađeno mleko ili obična voda obogaćena šećerom ili medom. Na tržištu postoje i energetske paste. One se lako vare, a životinja pomoću njih nadoknađuje manjak energije potrošene tokom porođaja. Kuja je na najvećim mukama tokom izlaska prvog šteneta, koje ima ulogu čistača puta kojim će za njim proći njegovi braća i sestre. Kujama je ponekad potreban i odmor između izlaska štenaca iz njene utrobe. Šetnja je veoma važna, a ne treba da čudi, niti izaziva paniku, čak i ako mladunac dođe na svet tokom kretanja.

 

 

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *