puppy-in-a-gift-box-and-a-rose

Savet: Dobili ste štene na poklon. I šta sad?

O psima ne znate ništa osim toga da su preslatki i da ih obožavate. Pripremili smo vam listu stvari o kojima morate da vodite računa i s kojima ćete morati da se sretnete tokom prve godine zajedničkog života

 

Izvor: magazin Pas

Svi se mi pomalo raznežimo kako se bliže novogodišnji praznici. A kad u tom raspoloženju ugledamo preslatko štene, ne treba mnogo da nam se „omakne“ i da to štene postane nečiji novogodišnji poklon. Ali, zapamtite: pas jeste prelep poklon, ali za razliku od džempera ili para čarapa, pse ne možete tako lako vratiti jer vam ne odgovaraju.

Novi vlasnik mora biti spreman da se posveti psu u celosti, za čitav njegov život, i da preuzme odgovornost koja dolazi zajedno s novogodišnjim poklonom. Svako štene koje uđe u dom, sasvim sigurno doneće obilje radosti porodici. Ali, ne zaboravite, podizanje šteneta može biti i neverovatno težak zadatak.

Nego, da pređemo na stvar. Dobili ste štene kao novogodišnji poklon. I, šta sad? O psima ne znate ništa osim toga da su preslatki i da ih obožavate. Pripremili smo vam listu stvari o kojima morate da vodite računa i s kojima ćete morati da se sretnete tokom prve godine zajedničkog života.

Pronađite dobrog veterinara – I pre nego što štene stigne u vaš dom, bilo bi dobro da unapred znate kod kog proverenog veterinara ćete ga voditi kad situacija to bude zahtevala. Pitajte svoje prijatelje, vlasnike pasa, koje veterinare preporučuju. Ako je moguće, posetite kliniku unapred i „čekirajte” da li je, na primer, čekaonica čista, da li je osoblje ljubazno i korisno. Pogledajte obavezno veterinarske diplome, obratite pažnju kad su dotični veterinari diplomirali. Ipak, i tu ima caka. Veterinari koji su diplomirali davno mogu imati puno iskustva, ali može se dogoditi da nisu u toku s napretkom medicinskog znanja i tehnologije. I obratno, veterinari koji su nedavno diplomirali imaju dosta novijih informacija, ali, ruku na srce, pitanje je koliko iskustva imaju. Raspitajte se da li vam vaš budući veterinar može biti na usluzi u svakom trenutku. Napad bolesti, svakako, ne bira vreme. Mnoge ordinacije imaju više veterinara, ali najbolje je da se držite jednog veterinara koji dobro poznaje vašeg ljubimca, pa pitajte osoblje da li ćete biti u mogućnosti da uvek zatražite sastanak s određenim veterinarom i da vam on uvek bude na raspolaganju. Pokušajte da pronađete nekog koji je opušten, zaista sluša, i promišljeno odgovara na vaša pitanja. Ako je vaš prvi veterinar neprijatan na bilo koji način, nastavite da tražite dok ne pronađete onog koji je po svim merilima dobar za vas i vaše štene.

Finansijski problemi – Dobro razmislite o trošku koji donosi pas i da li možete da izdržite finansijski „udar“. Prečesto smo bili u situaciji da gledamo nove vlasnike u ordinaciji s veoma bolesnim štenetom i nedovoljnim sredstvima , jer su upravo potrošili sav svoj novac na kupovinu šteneta i njegove zalihe hrane.

Vakcinacija – Štenci nemaju urođen imunitet po rođenju; istina, dobijaju antitela od majke koja pomažu u zaštiti od bolesti, ali njihov imuni sistem tek se razvija. Vakcinacija je vitalni deo veterinarske nege vašeg šteneta, koja će sprečiti ozbiljnu bolest. „Core” vakcine su one koje po preporuci većine veterinara treba dati svim psima. Ovo uključuje vakcinaciju za štenećak, adenovirus i parvovirus pasa i protiv besnila. Sporedne vakcine, na primer, obuhvataju leptospirozu, lajmsku bolest… Preporučuju se za pse na određenim geografskim lokacijama ili one koji imaju faktore koji će povećati rizik od izloženosti tom patogenu.

Paraziti  – Mnogi štenci će imati crevne parazite, nasleđene od majke i pre nego što su se rodili. Zato je važno da vaš veterinar redovno obavlja fekalne ispite kako bi bio siguran da se lečenje završilo. Ukoliko se ne leče, crevni paraziti mogu izazvati anemiju i gubitak težine i imati čak fatalne posledice. Crevni paraziti kod pasa mogu prouzrokovati probleme kao i kod ljudi.

Ektoparaziti – Sprečavanje buva i krpelja daleko je lakše nego kad dođemo u sitaciju da ljubimce lečimo od ovih parazita. Vaš veterinar ima niz tematskih proizvoda koji se bezbedno mogu primeniti na štence stare najmanje osam nedelja. Takođe, od koristi je da držite svoj travnjak podšišanim.

Sterlizacija – Sterilizacija ili kastracija vašeg šteneta, koliko god vam ovo zvučalo nehumano, pruža brojne zdravstvene koristi i treba razmotriti ovu opciju ukoliko ne planirate da parite svog psa. Zdravi štenci mogu biti sterilisani mladi, već s osam nedelja, iako neki veterinari više vole da sačekaju 4-6 meseci starosti. Sterilizaciju treba raditi pre toplog perioda kad je to moguće jer praktično eliminiše rizik od razvoja raka u kasnijim godinama.

Ishrana – Štence treba hraniti kvalitetnom hranom za pse. Pratite preporuke i smernice veterinara koliko i kad treba hraniti štene. U principu, preporučuje se ishrana tri do četiri puta dnevno pre nego što napuni pola godine života. Nakon tog perioda možete smanjiti raspored hranjenja na dva puta dnevno. Zbog različite težine određenih rasa, najbolje da se o tome posavetujete s veterinarom.

Zubi – Mlečni zubi vašeg šteneta izbiće između treće i osme nedelje starosti, a negde između četvrtog i šestog meseca oni će biti zamenjeni stalnim zubima. Prvi zubi kod vašeg šteneta koji će biti zamenjeni obično su centralni sekutići. Znaćete kad se kod vašeg psa menjaju zubi jer ćete primetiti povećanje žvakanja. Važno je da ljubimca u tom periodu ne ostavljate bez nadzora. Osim što će uništiti stvari po kući, štene može progutati neki predmet ili neku toksičnu stvar. Ostale opasnosti uključuju žvakanje električnih kablova što može dovesti do fatalnog ishoda. Dajte mu mnogo igračaka, koje će moći da žvaće, a njih možete pronaći u prodavnicama kućnih ljubimaca. Ovaj period obično traje nekoliko nedelja, najviše mesec dana.

Zaštitite štene – Iako je važno da redovno sa psom posećujete veterinara, naravno da želite da izbegnete vanredne situacije što je više moguće. Dobro pogledajte sve oko i u vašem domu i probajte da uklonite potencijalne opasnosti – ako kažu da je mačku ubila radoznalost, ista stvar može da važi i za vašeg psa. Sakrijte kućne aparate i hemiju i držite ih van domašaja psa. Blokirajte pristup stepenicama da biste sprečili pad i ograničili pristup prostorijama koje nisu sigure za štene – kao što su podrum ili radionica. Takođe, sklonite na sigurno sitne predmete kao što je nakit. Razmislite o korišćenju kante za smeće s teškim poklopcem da vaš ljubimac ne bi mogao da je otvori.

Mesto boravka – Pored ogrlice, posude za hranu i vodu i igračaka, štencu treba obezbediti adekvatno mesto boravka. Najbolje je da ono bude zaštićeno od velikog broja ljudi, ali ne i sasvim izuzeto i skrajnuto od spoljnog sveta. Psu je potreban mir da bi se dobro osećao, pa se potrudite da mesto njegovog boravka bude primereno tome. Najbolje je kupiti kavez ili transporter u kome će pas boraviti.

Vršenje nužde – Pas će naviku vršenja nužde najbolje savladati ako ga posle svakog obroka izvodite da to i obavi. Životinja će zbog ponavljanja ove radnje bez problema obavljati nuždu uvek kad ga izvedete iz stana. Savetuje se da za to, uvek kad ste u prilici, birate isto mesto. Posle obroka, ne smete psa terati na igru, jer mu pun stomak to neće dozvoliti.

Socijalizacija s ljudima – Socijalizacija šteneta s ljudima veoma je važna i predstavlja neizostavan deo tehnika rada s njima. Socijalizovani psi su samopouzdani i prijateljski nastrojeni, dok su nesocijalizovani plašljivi i često agresivni. Život s nesocijalizovanim psom je težak, frustirajući i ponekad opasan za vlasnika. Razlog tome je što nesocijalizovan pas živi pod velikim stresom. Stručnjak za pse doktor Ian Dunbar preporučuje novopečenim vlasnicima da nauče ostale članove porodice i svoje prijatelje načinima na koje se treba obraćati psu – kako da ga pozovu, pomaze ili nagrade komadićima hrane. Morate znati da je socijalizacija proces, pa redovno izvodite psa u šetnju i obogatite društveni život kod kuće.

Socijalizacija sa psima – Kad vaše štene navrši tri meseca, mora da počne da se druži s drugim psima. Neka vaš ljubimac provodi dosta vremena u igri sa psima na livadi ili u nekom parku. Socijalizovan pas uvek će se radije igrati sa psima nego se potući s njima. Čak i kad dođe do sukoba, on će među socijalizovanim psima biti blaži. Period između 12 i 18 nedelja je period kad treba uvesti kontrolu ugriza i naučiti psa da se prijateljski ophodi prema drugim životinjama.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *