popino-prase

Savet: Zašto je popino prase toliko opasno

Ova, naizgled beznačajna biljka, može da izazove ozbiljne zdravstene tegobe kod psa. A zbog lošeg održavanja travnjaka i zelenih površina, iz sezone u sezonu sve je prisutnija.

 

 

 

Izvor: dipl. vet. spec. Nikoleta Novak za magazin Pas

Veterinarska klinika Novak (www.vetnovak.com)

Teško da postoji vlasnik psa koji nije upoznat s biljkom koja nosi narodno ime „popino prase“. Popino prase je zapravo klas trave koja je vrlo rasprostranjena po gradskim travnjacima. Zbog slabijeg održavanja zelenih površina i neredovnog košenja trave iz sezone u sezonu ima ih sve više. Najveći problem je što ova, naizgled beznačajna biljka, može da izazove ozbiljne zdravstene probleme kod psa.

Šetajući se kroz travu ili valjajući se po njoj pas na svoju dlaku može da nanese veliki broj popinih prasića. Problem nastaje onog trenutka kad se neki od ovih „čičaka“ zabode u kožu ili upadne u uho, oko ili nos psa.

Dešava se ponekad da vlasnik tokom šetnje primeti da pas zacvili, počne da trese glavom ili je krivi na jednu stranu. To obično znači da je popino prase upalo u uho psa. Vrlo lako, međutim, može da se dogodi da se ovi simptomi ne pojave u toku šetnje, već nekoliko sati kasnije, kad pas iznenada, bez vidljivog razloga, u kući počne da cvili i pokazuje navedene simptome. Ovakve pojave neiskusni vlasnici ponekad netačno objašnjvaju ujedom insekta. Pas može da reaguje dramatično, pri čemu njegovo ponašanje ima sve spoljne odlike epileptičnog napada. Neretko se događa da se simptomi primire, da bi se nekoliko sati kasnije ponovili istim intenzitetom.

Da je popino prase ušlo u oko ljubimca prepoznaćete ako tokom ili posle šetnje pas počine intezivno da češe oko, trlja glavu po podu, žmirka ili potpuno zatvori oko i opire se vašim pokušajima da mu pogledate oko. Što problem duže traje, oko sve intenzivnije suzi i čitava koža oko oka postaje vlažna i ulepljena.

Većina pasa u toku šetnje vrlo intenzivno njuška i istražuje mirsne tragove na zemlji. Često se događa da njuškanjem s vazduhom pas udahne i popino prase. Simptomi se u većini slučajeva manifestuju intenzivnim kijanjem koje se javlja u napadima. Često dolazi i do krvarenja iz nosa, kao i do pojave nosnog iscetka. Pas će, takođe, pokušati da češe njušku i njome trlja o zemlju. Napadi kijanja se na periode smiruju da bi se za neko vreme ponovili istim intenzitetom.

Popini prasići se vrlo lako zabadaju u kožu između prstiju pasa, i ako ih vlasnik ne primeti na vreme, za kratko vreme mogu da je probiju. U većini slučajeva pas počinje da šepa i da štedi nogu, intenzivno liže i grize povređenu šapu. Javlja se crvenilo i otok kože između prstiju, a pas nerado prihvata pregled bolnog mesta. Problem s ovim biljnim iglama je što se stalno po malo kreću napred i migriraju s primarnog mesta ulaska. Bilo je slučajeva da su popini prasići koji su ušli u šapu pronađeni i izvađeni čak u visini lakta psa. Što više vremena prolazi, popino prase je sve teže pronaći.

Gotovo da ne postoji bezbedni deo kože psa. U praksi smo vadili popine prasiće iz najrazličitijih delova tela. Posebno su ovim problemima sklone rase – bobtejl, pekinezer, koker španijel, čau-čau, samojed, tibetanski terijer, pudla. Ugroženi su svi psi koji imaju dužu dlaku ili dlaku koja nije glatka i skliska. Biljni trn u kožu se zabada lagano i stara reakciju okolnog tkiva koja se manifestuje crvenilom, otokom i bolom. Ako je mesto dostupno, pas pokušava da se tu grize, liže ili češe. Iznad mesta uboda dlaka postaje razređenija i ulepljena.

Za tačnu i sigurnu dijagnozu neophodno je psa odvesti kod veterinara. U zavisnosti u kom se organu ili organskom sistemu problem manifestuje, veterinar će izvršiti potrebne preglede. Neretko, da bi se dijagnoza tačno postavila i da bi se izbeglo nanošenje bola psu, pas se sedira ili uvodi u totalnu anesteziju. Na naročito osetljivim organima kao što je oko, pregled, a potom i odstranjivanje popinog praseta gotovo bez izuzetka obavlja se u anesteziji. Za otkrivanje i vađenje uljeza iz uha i nosa potrebni su odgovarajući instrumenti i stručna tehnika, jer nestručni rad može da izazove ozbiljne i trajne posledice, poput probijanja bubnih opni ljubimca.

Odstranjivanje popinog praseta iz šape često predstavlja pravi operativni zahvat, jer je neophodno prethodno iseći kožu da bi ga uopšte bilo moguće izvaditi. Slično je i s ostalim mestima u koži.

Ubodi uljeza iz trave mogu da dovedu i do ozbiljnih oštećenja organa u kojima su se našli. Popino prase u oku može da dovede do ozbiljnih oštećenja oka, jer svojim oštrim ivicama može da izazove povrede. Nije retka ni pojava ulcera i oštećenja dubljih struktura oka, što zahteva duži tretman lečenja, i koji ponekad ostavlja trajne posledice.

Najveći problem s ljubimcima koji pokupe ovu vrstu trna u travi leži u činjenici da je preventiva u ovim slučajevima gotovo nemoguća. Važno je da, bez obzira na to, koliko je moguće, vlasnici izbegavaju da šetaju svoje pse po površinama koje obiluju ovom travom. Potrebno je i detaljno i redovno održavanje dvorišta i košenje trave. Posle svake šetnje vlasnik bi trebalo kompletno da iščetka i pregleda svog ljubimca, i posebnu pažnju obrati na dlaku i kožu između prstiju i oko ušiju psa.

Pri pojavi bilo kakvog sumnjivog simptoma važno je da se vlasnik sa svojim ljubimcem što pre obrati veterinaru kako bi se eventualne komplikacije izbegle.

 

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *