canine-behaviour-explained-rolling-around-in-the-grass-55b63ad8b4375

Prevrtanje na leđa nije „bela zastava“

Čak i od profesionalnih trenera često čujemo da pas koji se pred suparnikom okrene na leđa šalje poruku „predajem se, pobedio si“. Istraživanja međutim govore drugačije

 

Izvor: magazin Pas

Tipična igra dva psa u dvorištu ili parku: prvo se jure, zalaju jedan na drugog, malo se mlatnu šapama i ujedaju, pa jedan završi na podu prevrnut na leđima. Pored toga što se kao vlasnik osećate pomalo ponosno što je naučio i taj trik, da li se ikada zapitate zašto to rade? Logičan zaključak, ali i ono što najčešće čujemo čak i od profesionalnih trenera, jeste da prevrtanje na leđa predstavlja neki vid bele zastavice ili poruku „predajem se, pobedio si“.

Konrad Lorenc, čuveni zoolog, prvi je još sredinom XX veka opisao osnovne znakove i signale koji upućuju na submisivnost (potčinjavanje) ili dominantnost kod vukova i pasa. Tokom konflikta, slabija životinja se prevrne na leđa i izloži protivniku svoje osetljive delove poput vrata. Ovakvom pasivnom submisivnošću vukovi u stvari signaliziraju dominantijem i jačem vuku da smanji intenzitet ili prekine agresiju. Kasnije se svako prevrtanje pasa kao njihovih potomaka, čak i tokom agresivne igre, tumačilo isto – kao odustajanje od borbe i signal da više nema opiranja. Iako je prevrtanje prirodno pseće ponašanje, proces pripitomljavanja i veštačke selekcije izmenio je njegovo značenje u odnosu na ono kod vukova. Pre svega, psi ne funkcionišu po principu društvene hijerarhije. Nova studija objavljena u januaru ove godine upravo je i dokazala da prevrtanje nema mnogo veze sa submisivnošću i dominantnošću.

Keri Norman s Letbridž univerziteta pretpostavio je sledeće: ukoliko je prevrtanje tokom igre čin submisivnosti, trebalo bi da ga izazove agresivno ponašanje koje nanosi bol ili bar neprijatnost; izvodio bi ga manji i slabiji pas, a za posledicu bi imalo stopiranje agresije druge životinje i prestanak igre. Podatke je sakupio i analizirao iz dva konteksta. Prvi je predstavljala igra uživo, gde se jedna ženka srednjeg rasta spajala s 33 partnera za igru različitih rasa i veličina. Drugi su činili jutjub klipovi, ukupno 20, koji su prikazivali igru dva psa, slične ili različite veličine.

Rezultati su bili jasni – nijedno od 248 prevrtanja nije ukazivalo na submisivnost, dok se u 80-90% slučajeva prevrtanje bolje interpretiralo kao borbena taktika. Češće ih je izvodio veliki pas, trajala su kratko, a čak i tako prevrnuti nisu ostajali pasivni. Glavom su pratili pokrete druge životinje uz povremene pokušaje ugriza ka licu ili vratu. U skladu s interaktivno-borbenom prirodom igre prevrtanje je prethodilo napadu u vidu pokušaja ujeda (ofanzivni manevar) ili je imalo za cilj blokiranje i izbegavanje ugriza (defanzivni manevar). Čak je većina prevrtanja bila defanzivna.

Oko 5% prevrtanja se izvodilo ispred partnera uz dodirivanje šapom, kako bi ga podstakli na igru. U tom smislu, iako su socijalni odnosi mnogo opušteniji u odnosu na vukove, možemo uslovno govoriti o „dominantnosti“, kad psi koriste određene taktike kako bi kontrolisali igru. Taktike podrazumevaju još dva tipa prevrtanja. Zamenom uloga veći i jači pas dopušta slabijem da dominira tokom igre. Kad se baci na leđa, daje mu prednost, iako tako nešto svakako ne bi uradio da je u pitanju prava agresivna borba. Samohendikepiranjem stariji pas podešava svoje ponašanje mlađem, i tako mu opet daje prednost i produžava igru. Na primer, neće ga ugristi onoliko jako koliko zaista može ili dozvoljava da mu se tako prevrnutom manji pas popne na stomak. Sve to omogućava psima različite jačine, starosti i veličine da se igraju zajedno. Sarađuju kako bi održali atmosferu, takmiče se kako bi održali zainteresovanost za igru, a „dominantniji“ pas preuzima odgovornost da agresivnija igra ne pređe u ozbiljnu borbu. Takođe, nijedno od ponašanja tokom igre ne mora da bude povezano s nejednakim statusom i može da se javi kao razlika u ličnosti po pitanju razigranosti i stila igranja.

Sledeći put kad se pas prevrne na leđa pred vašim nogama, imajte u vidu da to nije samo zahtev za maženjem po stomaku već i poziv na igru. U ostalim slučajevima, nema univerzalno značenje i zavisi od konteksta, ali više je vid borbene strategije i komunikacije, način na koji jedni drugima daju do znanja da je i dalje u pitanju samo igra. Ne žurite s donošenjem zaključka da je u pitanju bespomoćnost, strah i pasivna submisivnost. Uostalom, znate i sami da vaš pas nije gubitnik i da se ne predaje tako lako.

Foto: Pets4homes




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *