svrab

Kožne bolesti: Kada je svrab alarm

Iako na prvi pogled naivna i bezopasna, oboljenja kože mogu izazvati niz zdravstvenih komplikacija kod naših ljubimaca. Intenzivno češanje može da signalizira i neku vrstu alergije, ali i gljivična oboljenja koja mogu da se prenesu i na ljude

 

Izvor: magazin Pas

O značaju kože za zdravlje svake životinje nije potrebno previše priče – ona štiti organizam od spoljnih uticaja, obezbeđuje mu „radnu temperaturu“, omogućava rad čula i ostalih organa. To su sve razlozi zbog kojih moramo pažljivo da vodimo brigu o zdravlju i kondiciji kože i dlake naših ljubimaca.

Zato bi posebnu pažnju trebalo obratiti na kožna oboljenja koja prete našim ljubimcima. A ona, iako naizgled naivna i bezopasna, i te kako znaju da izazovu brojne zdravstvene probleme.

DEMODIKOZA – Reč je o kožnoj bolesti koju izaziva parazit koji živi u lojnim žlezdama. U srazmernoj meri on nije posebno opasan jer se u malom broju nalazi u koži gotovo svakog psa, pa se zbog toga smatra sastavnim delom flore u psećoj koži. Ovaj parazit, međutim, može da se razmnoži u velikom broju, naročito kod štenaca i mladih pasa, što kao posledicu ima poremećaj prirodne ravnoteže kože. Usled toga nastaju ozbiljne promene koje se prvo uočavaju na glavi, odakle se šire po celom telu. Promene na koži glave, oko ušiju, njuške ili na vratu smatraju se blagim oblikom demodikoze, koja se lako i uspešno leči. Ukoliko bolest zahvati visok procenat tela psa, izlečenje je teško, dugotrajno i neretko – bezuspešno.

Iskustvo govori da su, iako je ova vrsta parazita stanovnik gotovo svake pseće kože, demodikozi sklone određene rase pasa. To je u prvom redu šar-pej, škotski terijer, engleski buldog, bostonski terijer, doga, erdel terijer, aljaski malamut i avganistanski hrt. Među pasminama s visokim rizikom obolevanja od ove bolesti su i dobermani. Na nastanak demodikoze utiču i loša ishrana, nekvalitetno držanje, stres, teranje, postojanje endoparazita, ali i dijagnoza neke druge bolesti uz koju se ovo kožno oboljenje javlja kao prateće.

STAFILOKOKA – Reč je o bakteriji koja napada veliki broj rasa, ali koja najčešće izaziva promene na koži dobermana i rasa koje odlikuju kožni nabori. Ona izaziva infekcije koje veliki broj vlasnika ljubimaca objašnjava estetskim uzrocima i na koje isprva ne obraća dovoljno pažnje, ali koje nisu nimalo naivne. To je i razlog što ljudi smatraju da je rešenje u pojačanoj higijeni ili primeni različitih sredstava i preparata za dezinfekciju, koji, naravno, ne rešavaju problem. Oba bolest se javlja u vidu lokalne infekcije kože, koja se manifestuje kao pojava tvrdih bubuljica na bradi ili butinama. To je, međutim, samo spoljna manifestacija bolesti koja tinja i razvija se duboko u organizmu psa. Problemi se, po pravilu, uočavaju mnogo kasnije, i to u ekstremnim oblicima. Zaražene kuje teško uspevaju da ostanu skotne, na svet donose mrtvo potomstvo, živorođena štenad obolelih majki dobijaju česte dijareje, osipe po koži… Lečenje u poodmaklim stadijumima je dugotrajno i skupo i često sa neizvesnim ishodom.

GUBLJENJE DLAKE – Dlaka je važan segment organizma psa. Bez nje ne bi mogao da održava telesnu temperaturu, kreće se, boravi na otvorenom. Stručnjaci zato upozoravaju vlasnike da svaki slučaj obilnog linjanja ili gubljenja dlake na određenim mestima shvate ozbiljno. Uobičajeno je da psi menjaju dlaku dva puta godišnje – u proleće i u jesen. Ne treba smetnuti sa uma i da psi koji žive u stanovima koji su uglavnom zimi pregrejani imaju svoj ritam opadanja dlake koji ne mora uvek da bude podudaran sa smenom godišnjih doba.

Ukoliko je organizam dovoljno snabdeven materijama potrebnim za izgradnju novog sloja, linjanje se odvija brzo i bez problema. Međutim, povremeno može doći do produženog linjanja. Najčešći uzrok je nedostatak vitamina A i biotina, koji spada u kompleks vitamina B. Davanjem ovih sastojaka u ishrani ili određenih lekova proces linjanja će se nakon nekog vremena uspešno regulisati. Događa se, međutim, da dlaka otpada samo na pojedinim delovima tela, u vidu krugova ili pečata, pri čemu se koža na ogoljenim mestima na prvi pogled ne menja. To može biti posledica mnogih više kožnih bolesti, od kojih pojedine mogu biti opasne i za ljude. Jedini put do precizne dijagnoze i određivanja načina za izlečenje vodi preko veterinara, koji jedini mogu pravilno da utvrde o čemu se radi.

SVRAB – Uporno češanje, koje se na prvu loptu olako pripiše parazitima, može biti i signal mnogo ozbiljnije bolesti. Jer razlog iritacije kože pasa često je u preosetljivosti na određene supstance. To je takozvana – kontaktna alergija, koju najčešće izazivaju sintetički materijali kojima je ljubimac okružen – poput prekrivača, delova nameštaja, prostirki… Alergije mogu da se jave i kao reakcija na ogrlice protiv buva i drugih parazita, naročito u slučaju dugotrajnog nošenja i boravka životinje na kiši. Hrana je priča za sebe, jer postoji širok spektar namirnica na koje su određeni psi alergični. Pravilo je veoma teško utvrditi, jer zavisi od sklopa organizma svake jedinke. Ipak, ljubimci najčešće reaguju na konjsko meso, pirinač, određene vrste povrća ili mesnih prerađevina, naročito onih koje su obogaćene aditivima i drugim dodacima.

ŠUGA- Verovatno najrasprostranjenija kožna bolest na ovim prostorima, koju izaziva parazit u narodu poznat kao šugarac, podjednako opasan i za životinje i za ljude. Živi u koži, gde kopa rupe u kojima polaže jajašca, ali unosi i različite mikroorganizme koji dovode do infekcije kože. Promene u vidu jakog svraba, zadebljale ili oljuštene kožne površine prekrivene ljuspicama, a često i uz znakove upale najčešće se uočavaju na glavi ili vratu psa, ali moguće su i na drugim delovima tela. Ova bolest kod dobro negovanih ljubimaca poslednjih godina izuzetno se retko javlja i karakterističnija je za seoska područja, odnosno za lovačke i pse koji kontaktiraju sa drugim životinjama. U gradskoj sredini sklone su joj lutalice. Dobra strana oboljenja jeste u tome što se jednostavno leči, a terapija se svodi na mazanje preparatima koji su uglavnom jeftini i lako dostupni. Prvi znakovi izlečenja javljaju se već posle nekoliko dana primene leka.

GLJIVIČNE BOLESTI- Gljivice na koži psa mogu da dovedu do velikog broja smetnji – od promene pigmenta nosa do različitih oblika kožnih deformacija sa tendencijom širenja. U pojedinim slučajevima može da dođe i do transfera bolesti na druge životinje, pa i čoveka. Naročito može da bude opasna gljivica u veterini poznata kao microsporum canis, koja uglavnom živi na krznu mačke. Ukoliko se naseli na psa, dovodi do pojave okruglih bezdlakih, oštro obrubljenih mesta na koži. Na tim mestima koža počinje da se ljušti, a bolest se lako prenosi na čoveka. Uopšte nije zanemarljiva i veoma se dugo leči.

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *