19910

ŠEĆERNA PILULA LEČI USAMLJENOST

Istraživanja su pokazala da se nervoza i problem zbog razdvojenosti od vlasnika kod pasa mogu lečiti čak i placebo efektom. Postepeno menjanje lekova za smirenje običnim vitaminskim tabletama uz određene uslove daje dobre rezultate. 

 

Izvor: magazin Pas

PLACEBO

Slikovito objašnjeno, kad lekar daje pacijentu „lek“ koji je u stvari šećerna pilula, ali pacijent to ne zna – govorimo o placebu. Ipak, zdravlje pacijenta se popravlja, samo zato što je mislio da je pilula lek koji efikasno leči

Placebo efekat pronađen je i kod laboratorijskih životinja i zaključeno je da nije samo stvar u očekivanju, već da ovaj fenomen potiče od efekata uslovljavanja. Može biti čak i potpuno nesvestan i neprimetan

SIMPTOMI STRAHA OD RAZDVAJANJA

preterano lajanje, cviljenje

grebanje po nameštaju, vratima, prozorima

grizenje predmeta i stvari

odbijanje hrane

preterana salivacija

uriniranje na neočekivanim mestima

povraćanje

destruktivno ponašanje

Psi su po prirodi društvena bića, a uz dodatno jaku povezanost koju formiraju sa svojim vlasnicima, nekad prosto ne vole samoću. Ali jedno je kad bilo ko može privremeno da zameni vlasnika, popuni prazninu i odagna dosadu, a nešto sasvim drugo kad odvajanje od isključivo jedne osobe, i to svaki put kad je odsutna, psa uvodi u stanje pravog paničnog napada. U tom slučaju govorimo o separacionoj anksioznosti, a na vlasnicima je da im pomognu da prevaziđu taj prekomerni strah od odvajanja.

SEPARACIONA ANKSIOZNOST

Neki od pokazatelja u kojima ćete možda prepoznati svoje ljubimce jesu: preterano lajanje, cviljenje; grebanje po nameštaju, vratima, prozorima; grizenje predmeta i stvari; odbijanje hrane; preterana salivacija; uriniranje na neočekivanim mestima: povraćanje; destruktivno ponašanje. Obično reaguju i na sam pogled na okidače koji signaliziraju odlazak vlasnika, kao što su jakna, ključevi, torba. Anksioznost je sve veća dok vlasnik ne napusti stan, a kad shvate da nemaju kontrolu nad situacijom, da ne znaju ni gde je ni kada ni da li se vraća, nivo frustracija raste i ta energija se mora negde ispoljiti.

Brojni su uzroci separacione anksioznosti, a posebno se javljaju kod usvojenih pasa zbog mogućih ranih traumatičnih iskustava. To su obično oni psi koji su vidno preterano vezani za vlasnike, prate ih iz prostorije u prostoriju sa željom da im fizički uvek budu što bliže. Nekad su krivi i sami vlasnici koji ih preteranim kontaktom i brigom učine zavisnim od svog prisustva. Stručnjaci savetuju nekoliko metoda kojima možemo pomoći svojim ljubimcima da se prilagode i normalno funkcionišu. Promena ponašanja je obavezna, uz kontrolu sredine (obezbeđivanje mesta gde se osećaju udobno i sigurno) i privikavanje na okidače, a u nekim slučajevima se kao dodatak predlažu i lekovi. Na početku su to bili lekovi za smanjenje anksioznosti koje koriste i ljudi, kao što je prozak. Danas postoje posebni lekovi namenjeni psima, iako sami po sebi nisu dovoljni da reše problem. Da ne ulazimo u dodatnu diskusiju, činjenica je da nekad niti su poželjni niti su odgovarajući, zato će mnoge obradovati najnoviji nalazi da i psi reaguju na placebo.

Šta je uopšte placebo? Slikovito objašnjeno, kad lekar daje pacijentu „lek“ koji je u stvari šećerna pilula, ali pacijent to ne zna – govorimo o placebu. Ipak, zdravlje pacijenta se popravlja, samo zato što je mislio da je pilula lek koji efikasno leči. To je onda placebo efekat. Dakle, u pitanju je bilo koja supstanca pod maskom pravog leka, koja u stvari nema nikakvih farmakoloških efekata, ali ipak dovodi do poboljšanja zdravstvenog stanja. Dugo se povezivao samo s ljudima, a efekat se objašnjavao prosto svesnim očekivanjem pod uticajem informacija koje nam pružaju osobe u koje imamo poverenja ili nam predstavljaju autoritet. Ako samo dovoljno verujemo da nam šećerna pilula može pomoći – tako će i biti.

EKSPERIMENT SA PSIMA

Kasnije je placebo efekat pronađen i kod laboratorijskih životinja (recimo, pacova i miševa) i zaključeno je da nije samo stvar u očekivanju, već da ovaj fenomen potiče od viših mentalnih funkcija i efekata uslovljavanja. Može biti čak i potpuno nesvestan i neprimetan.

Na ovaj način istraživači su pokazali značajan efekat placeba u slučaju umirivanja pasa koji su pokazivali veliki strah od vatrometa. Ipak, rezultati su se oslanjali samo na subjektivno izveštavanje vlasnika, a tek ove godine žurnal Applied Animal Behavior Science objavio je prvi bihejvioralni dokaz placebo efekta u vidu povećanja pasivnog ponašanja i smanjenja znakova stresa.

U eksperimentu je učestvovalo 28 pasa s jakim strahom od odvajanja. U prvom stadijumu procenili su kako se pas ponaša kad se razdvoji od vlasnika. Zatim je jednoj polovini dat sedalin, najčešće korišćen lek s umirujućim dejstvom, koji je sakriven u komadu hrane, a drugoj polovini vitamin (placebo). Svim psima su na šapu prsnuli vodu tokom dobijanja leka ili placeba, kako bi od procedure napravili svojevrstan ritual. Vlasnici nisu znali kojoj grupi pripadaju, i ostajali su u prostoriji kako bi psi povezali lokaciju s opuštenošću, i to bez mogućnosti da nauče kako da se nose sa separacionim stresom pod uticajem sedalina. Naravno, pokazalo se da su oni koji su dobili lek bili opušteniji u odnosu na vitamin-grupu, čak i kad je vlasnik napustio prostoriju.

U sledećoj fazi, svi psi su dobili vitamine, a variralo se prisustvo ili odsustvo vlasnika. U skladu s efektom placeba, grupa koja je do tada dobijala sedalin i dalje je pokazivala znake opuštenosti. Čak i u novom kontekstu bez leka, umirujuće unutrašnje stanje povezalo se s karakteristikama tretmana ili okruženja, i umanjena su prepoznatljiva ponašanja koja uzrokuje separacioni stres. Psi su ostajali mirni i kad su vlasnici napustili prostoriju.

LEČENJE BEZ LEKOVA

Za placebo efekat je očigledno dovoljna sposobnost asociranja i učenja, i pretpostavljamo da je primenljiv na veći deo životinjskog carstva. Ali dodatni značaj ove studije je u tome što može poboljšati život i psa i njegovog vlasnika. U težim slučajevima separacione anksioznosti, kad potražimo pomoć, može nam se ponuditi i lek, antidepresiv ili anksiolitik. Ne samo što je farmakoterapija skupa i što postoje i neželjena dejstva, već je i diskutabilno da li je medikalizacija pasa stvarno neophodna. Sad znamo da se lekovi mogu postepeno izbaciti uvođenjem placeba, uz poseban ritual i okruženje, i naravno, neizostavnu promenu ponašanja.

Problem straha od odvajanja javlja se i kod dece, kao normalna razvojna faza koja u malom broju slučajeva poprima ozbiljniji klinički predznak. To opet potvrđuje da psi, kao i ljudi, nisu samo društvena već i osećajna bića s kojima delimo, bar u određenoj meri, neke psihološke obrasce. Zato i jesu sposobni za patnju zbog povezanosti koju osećaju sa svojim vlasnicima. Kad razumemo uzrok ponašanja, lakše ćemo zaključiti i na koji način najbolje da im pomognemo.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *