998

PROFESIONALNI ŠETAČI PASA – U PARK NA TUĐEM POVOCU

Važno je podrediti šetnju ljubimcu – vratiti ga u „njegov“ park ili šumu, izvoditi s već poznatim životinjama, održavati postojeći tempo i vreme provedeno napolju

MODERNI vlasnici pasa o svom ljubimcu, čini se, brinu više nego ikada. Svest o mogućnosti da se kvalitet života čovekovog najboljeg prijatelja podigne na viši nivo, poslednjih godina doprla je i do naših prostora. Tako, konačno, postaje sasvim normalno odvesti ljubimca kod frizera, na alternativno lečenje akupunkturom ili kod psihijatra, a da sve ove usluge bez mnogo muke mogu da pronađu u svom gradu.

Ipak, na listi stavki koje vlasnici mogu da izdvoje za svoju omiljenu životinju, sve više se gubi jedna – vreme. Čak i ako više članova porodice brine o jednom psu, izvođenje tri puta dnevno za mnoge predstavlja vrtoglavu trku s vremenom. Kinološka industrija u Srbiji uspeva da odgovori i na ovo, pa se tako, u većini velikih gradova može angažovati šetač pasa.

Šetnja porodični biznis

Agencije za izvođenje pasa u Srbiji mahom funkcionišu kao porodični početnički biznisi onih koji su i sami vlasnici i ljubitelji životinja.

– Sa suprugom sam došao na ideju da šetamo pse nakon što smo svake godine imali problem šta ćemo s našim životinjama kad smo na putovanju – kaže Marko Mihajlović, direktor agencije za šetanje životinja Šapica. – Počeli smo pre četiri godine, kad je interesovanje bilo vrlo malo, šetali bismo po jednog psa na nekoliko dana. Sad šetamo u proseku šest životinja dnevno.

Većina šetača ima jasna pravila rada i vlasnici pasa treba da ih znaju. Scena iz američkih filmova u kojima lik, kao dodatni posao, šeta po deset pasa istovremeno, i to različitih vlasnika i vrsta, za Marka je – nemoguća.

– Jednom mi se dogodilo da sam izveo u park pet pasa istovremeno – kaže Mihajlović. – Ipak, ovo nije praksa, već jedinstven slučaj. Sve životinje su bile od istog vlasnika i inače su naviknute na zajedničku šetnju. Samo zbog toga smo ih zajedno izvodili, jer se pokazalo da im to najviše prija. U normalnim situacijama, šetnja treba što više da bude podređena ne šetačima ili vlasniku, nego samom psu. Nikad ne šetamo dva psa zajedno ako nisu od istog vlasnika. Izuzetak je kad se psi već poznaju i vole da provode vreme zajedno. To se dešava u situacijama kad ih vlasnici već uveče ili ujutru zajedno izvode, pa mi samo nastavljamo praksu. Vlasnici treba to da znaju i da ne pristaju na lošije pogodbe.

Isto važi i za lokaciju. Vrlo je bitno da se životinja izvodi u poznatom okruženju, pa se zato praktikuje da angažovani šetači dolaze po pse, osim u slučajevima da samim vlasnicima drugačije odgovara. Čak i tad im se sugeriše da ljubimca vrate u njegov park ili šumu, umesto da mu menjaju mesto šetnje zbog sopstvenih potreba.

I termine treba podrediti ljubimcu. Najbolja varijanta, savetuju profesionalci, jeste da životinju kombinovano izvode šetači i vlasnici. Praksa pokazuje da je dobro da sam vlasnik sa psećim cimerom provodi jutra i večeri, dok šetanje drugom prepušta preko dana. Na taj način, ljubimac će se buditi i ići na spavanje s pravim vlasnikom koga će nastaviti da doživljava tako, dok će mu profesionalni šetač biti samo usputni „prijatelj“. Tako neće ni osetiti veliku tugu zbog eventualne promene šetača.

Profesionalac u parku

STRUČNJACI i vlasnici se slažu da je napolju pored životinje ipak najbolje imati obučenog šetača, koji će znati i da pritekne u pomoć psu ukoliko dođe do bilo kakve problematične situacije. Na tom tragu, Kinološka akademija organizuje kurs za profesionalne šetače čovekovog druga.

– Došli smo na ideju da edukujemo šetače pasa jer je potrebno da se razvije poverenje između vlasnika i onog kome predaje svog ljubimca na čuvanje – kažu iz Kinološke akademije. – Baš zbog toga je neophodno da šetači nauče više o psima jer, iako deluje jednostavno izvesti životinju napolje, moraju da se upoznaju sa svakom specifičnom vrstom, njenim osobinama, načinom ishrane, ali i da budu spremni na zdravstvene poteškoće. Kurs drži dr Dunja Kovač, jedini naš veterinar s licencom Američkog udruženja za zaštitu životinja.

Profesionalni šetač znaće bar osnovne pojedinosti svake rase, kako onih druželjubivih koji traže pažnju i maženje, ali i onih „mrguda“ s kojima je bolje ne opštiti previše. Znaće i kako da ga neguju, šta njegov govor tela znači, ali i kako da se ponašaju kad je životinja agresivna ili pak anksiozna.

– Predavanja podrazumevaju četiri odvojene celine – objašnjavaju u Akademiji. – Pored osnova svih rasa, učenja o ishrani i nezi, „đaci“ uče i kako da komuniciraju sa psima. Pokazujemo im kako da koriste opremu za šetanje, kako da pruže prvu pomoć psu ukoliko se povredi ili kako da primete zdrastvene smetnje i ukažu na njih vlasniku. Učimo ih kako da reaguju pri kontaktu s drugim psima, kako da se ponašaju na javnim površinama u skladu s gradskim odlukama, ali i kako da komuniciraju s vlasnicima i budu odgovorni.

Ipak, najbitnija je praktična nastava. Završni ispit dešava se napolju. Polaznici dobijaju kokretan primer, a neretko i samog problematičnog psa s kojim treba da izađu na kraj. Upis se vrši dva puta godišnje, a traje tri meseca.

Posao koji usrećuje

PORED toga što od šetnje pasa može da se zaradi, šetačima, pokazuju istraživanja, ova vrsta posla dobro dođe i za zdravlje. Nova studija s fakulteta u Mičigenu govori kako su šetači pasa u 34 odsto većoj mogućnosti za postizanjem bolje fizičke aktivnosti. Epidemiolog Metju Reves izašao je u javnost s podacima da oni koji šetaju s ljubimcima svakodnevno – postaju vremenom zdraviji čak i ako ne vežbaju.

– Hodanje je ljudima najpristupačniji oblik telesne aktivnosti – rekao je Reves. – Ono što smo mi hteli da saznamo jeste da li vlasnici pasa koji šetaju s njima ili pak profesionalni šetači imaju više fizičke aktivnosti ili im je ovo samo zamena za druge oblike vežbanja.

Reves i njegov tim su koristeći podatke iz Mičigen bihejvioralne klinike otkrili da šetanje pasa ozbiljno utiče na količinu pređenih koraka. Studija je pokazala kako su ljudi koji šetaju sa psima u proseku hodali i do sat vremena duže dnevno nego oni koji to ne rade, ali, što je još bitnije, da su zdraviji.

– Naravno da očekujemo da šetači pasa hodaju više, ali smo utvrdili da ljudi koji su hodali sa životinjama ostvaruju bolje rezultate na testovima snage i imaju bolje zdrastvene rezultate – dodaju istraživači. – Pored fizičkih karakteristika, merili smo i celokupan socijalni uticaj na šetača, koji duže vremena provodi sa psima. Pokazalo se da šetnja ljubimaca pozitivno utiče na kvalitet života. Ispitanici se bolje osećaju, pa su i srećniji.

 

CENA ZAVISI OD TEMPA

999NE provode sve životinje ni isto vremena napolju. U zavisnosti od rase, ali i ćudi i dotadašnje prakse čovekovog najvernijeg druga, većina šetača nudi više programa. Pse najčešće šetaju od pola do celog sata. Od dužine trase, ali i tempa, zavisi i cena.

Tako se prosečna tarifa za polučasovnu šetnju kreće od 250 do 500 dinara; za 45 minuta u parku, šumi ili na asfaltu, šetači traže do 600 dinara; dok za ceo sat napolju troškovi idu od 500 do 800 dinara, u zavisnosti od usluge.

SATNICA I DO 30 EVRA

INDUSTRIJA koja se bavi najboljim čovekovim prijateljem potpuno se promenila u poslednjih nekoliko godina u svetu. Tako su, pored klasičnih profesija koje vode računa o psima, kao što su veterinari, uzgajivači životinja, dreseri, čuvari zoološkog vrta ili frizeri, sve traženiji – šetači pasa.

Rame uz rame sa bebi-siterima životinja ili degustatorima hrane za pse, šetači pasa najbolje su se uklopili na Zapadu, gde svakodnevica vlasnicima životinja ostavlja sve manje vremena da ga potroše na dužnosti oko psećeg cimera. Najveći trend rasta tražnje upravo je za šetačima pasa, jer vlasnici često nemaju vremena da izvode kućne ljubimce u neophodnu šetnju.

Baš zato, anketa među vlasnicima pasa u Belgiji govori da su oni spremni da za sat vremena u parku, šetaču svog ljubimca plate između 20 i 30 evra.

Psiholog za životinje za belgijske vlasnike najprirodnija je zdravstvena zaštita psa, ali na listi specifičnih zanimanja iz domena brige o ljubimcu smešteni su i agenti koji vode brigu o zdravlju životinja. Oni mesečno osiguranje naplaćuju od 14 do 48 evra. Jedno od mogućih zanimanja u perspektivi je, kako spekuliše belgijski list Referenas, i stjuardesa zadužena za brigu o životinjama u avionima.

DODATNI POSAO

OD šetnje pasa u Srbiji, kako kažu sami praktikanti, ne može da se živi. Iako za pola sata provedenih u parku pojedinac može da zaradi oko 300 dinara, što je više nego radom u kafiću, kao promoter ili na regularnom poslu u kancelariji, treba imati u vidu i otežavajuće okolnosti.

– Satnica posla stalno se menja – kažu u Udruženju šetača pasa Drug iz Novog Sada. – Nekad za dan prošetamo jednog psa, a nekad i po deset. Ukoliko ih je previše, moramo da angažujemo dodatnu radnu snagu i damo im procenat. Kako uvek dolazimo na lokaciju vlasnika, često je neophodno da koristimo automobil, pa dosta novca odlazi na gorivo. Zato, šetači pasa u većini slučajeva ne mogu da zarade prosečnu srpsku platu. Ipak, dobro dođe studentima i nezaposlenima za džeparac, a onima koji rade – kao drugi posao.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *