mazi-me-i-cuti

Komunikacija: Mazi me i ćuti!

Neverbalna bića više vole neverbalnu komunikaciju. Ne znači da treba da prestanete da pričate svom psu, ali ipak drugi put kad vas posluša – pomazite ga po stomaku. Najnovije istraživanje pokazuje da je to, osim hranjenja, aktivnost koja ih povezuje s ljudima

Izvor: magazin Pas

Svaki vlasnik zna koliko je hranjenje presudno za dobar odnos i privrženost psa. Pokazalo se da je hrana važna posebno u slučaju napuštenih kučića koji žive u depriviranim uslovima. Ali hrana nije jedino čime možemo da nagradimo psa, a najnovije istraživanje pokazuje da postoji još jedna ključna aktivnost koja ih povezuje s ljudima.

Krenulo se od pitanja da li psi preferiraju maženje ili verbalnu pohvalu, kao i da li se odgovor razlikuje u slučaju pasa iz azila i usvojenih, i od toga ko vrši interakciju (vlasnik ili njima nepoznata osoba). Pošto psi traže onu interakciju koja na njih deluje nagrađujuće, očekivano je da se približe ljudima od kojih to mogu i da očekuju i u čijem društvu se, slično nama, dobro osećaju. Zato se preferencija merila putem toga koliko su prilazili i tražili bliskost od eksperimentatora.

U prvom delu eksperimenta, po jedan pas (napušten ili usvojen) nalazio se u sobi s dve osobe (variralo se da li je u pitanju stranac ili vlasnik). Jedna osoba je upućivala samo verbalne pohvale, druga ih je mazila, i to samo onda kad bi se dovoljno približili. Pohvale su uključivale rečenice kao što su: „Ko je dobar pas?“ ili: „Ti si jedan divan pas!“ Maženje se vršilo rukom koja je blizu tela psa, tako da je mogao slobodno po želji da se odmakne. U drugom delu eksperimenta, nalazili su se u sobi samo s jednom osobom, napušteni sa strancima, usvojeni sa svojim vlasnicima – koji su ih mazili, upućivali pohvale ili ignorisali, u osam susreta po tri minuta.

Zaključak je da su u svakom od navedenih uslova psi neumorno preferirali maženje u odnosu na pohvale, nebitno od koga – da li od vlasnika ili nepoznate osobe. Čak i kad je pohvala bila jedina alternativa, ponašali su se isto kao kada ih ignorišemo. Efekat je bio posebno jak u slučaju napuštenih kučića, što može biti posledica deprivacije i stresnog okruženja koje je pojačalo potrebu za fizičkim dodirom. To bi značilo da je maženje za pse bezuslovni stimulus i važan izvor interakcije s ljudima koji utiče na njihovu društvenost i privrženost. Eventualno možda više vole da ih hranimo, ali postoje situacije u kojima čak i hrana pada na drugo mesto. Recimo, onda kad se nalaze u nepoznatoj sredini u prisustvu vlasnika, a skoro uvek kad su u pitanju psi iz azila.

Zašto je to tako? Poznato je da interakcija sa psom deluje umirujuće na ljude, a izgleda da se isti fiziološki efekti dobijaju i kod njih – umanjuje im stres, snižava krvni pritisak i otkucaje srca.

Ove rezultate možemo da primenimo i na dresuru. Još ranije se pokazalo da maženje ali ne i verbalne pohvale pojačavaju uslovne reakcije kod vojnih pasa.

Verbalne pohvale svakako nisu dovoljne, a dodir je, kao što vidimo, za njih veoma značajan i nagrađujuć. Ne znači da ne možemo da ih istreniramo da prepoznaju glas vlasnika, ali ceniće samo ukoliko je sparen s nekom nagradom. Ako čuju samo „Dobar pas“, „Bravo!“… i niste mnogo učinili za njih, možda ih čak i zbunjujete. Ali maženje – uvek može!




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *