da-li-licimo-na-pse

Šta kaže nauka-Da li zaista ličimo na svoje pse?

Eksperimenti su pokazali da ljudi mogu uspešno da povežu fotografije pasa s fotografijama njihovih vlasnika na osnovu međusobne sličnosti. A ključna osobina na osnovu koje su ispitanici „presuđivali” da vlasnici liče na pse je – izgled očiju

 

Izvor: magazin Pas

Verovali ili ne, povezanost izgleda vlasnika i njihovih pasa već neko vreme se izučava u psihologiji. Prvi rezultati ukazivali su na to da je preferencija ka određenim rasama povezana sa ličnim izgledom.

Naime, žene su ocenjivale koliko im se dopada određena rasa psa i koliko im deluje druželjubivo, lojalno i inteligentno. Nalazi su bili veoma zanimljivi – žene s dugom kosom koja im pokriva uši davale su bolje ocene po svim karakteristikama rasama kao što su bigl ili springer španijel – dakle, psima s dugačkim, spuštenim ušima.

Žene s kraćom kosom koja im otkriva uši, preferirale su sibirskog haskija ili basenjija, s jasnim, uspravnim ušima.

Preciznije i “naučnije” podatke omogućili su nam tek Majkl Roj i Nikolas Kristenfeld s Univerziteta Kalifornija, koji su kako bi odgovorili na pitanje da li psi liče na svoje vlasnike primenili jednostavan metod: nekoliko fotografija različitih pasa i jedna fotografija vlasnika. Ispitanici su trebali da spoje vlasnika sa svojim psom.

45 parova vlasnik-pas fotografisano je u nekoliko parkova u San Dijegu. Vlasnici su fotografisani od struka nagore, psi anfas, ali vidljivi u celini. Vodili su računa da se pozadine razlikuju, i beležili su koliko godina poseduju psa. Pretpostavka je bila da pas liči na vlasnika ukoliko ih više od polovine ispitanika uspešno poveže.

Ujedno su istraživali i dva moguća uzroka sličnosti, tačnije dva moguća mehanizma koja bi mogla doprineti sličnosti ljudi i njihovih ljubimaca. Prvi je da ciljano biramo psa po ličnim preferencijama, jednostavno jer nam se sviđa. To bi značilo i da postoji veća sličnost ukoliko je u pitanju rasni pas, jer u slučaju mešanaca ne znamo i ne možemo da predvidimo kako će izgledati kad odrastu. Takođe, kupovina rasnog psa uključuje više razmatranja i duži proces donošenja odluke nego impulsivno usvajanje mešanaca, pa bi trebalo da više odgovara željama vlasnika. Drugi mehanizam se nadovezuje na onu staru ali potvrđenu tvrdnju da bračni parovi tokom vremena počinju da liče jedni na druge. Hteli su da provere da li i ljudi i psi vremenom izjednačavaju fizičke karakterike i sve više liče.

Nažalost, nije se pokazala nikakva sličnost između mešanaca i njihovih vlasnika, od 20 slučajeva ispravno su povezali samo sedam. Ali, kad su u pitanju bili rasni psi, veoma lako su pogodili. U 64% slučajeva vlasnici su ispravno povezani sa psom kojeg poseduju. Sasvim dovoljno da znamo da nije puka slučajnost i da se zaključi da je odgovor potvrdan – DA, rasni psi i vlasnici stvarno liče!

Sve su ovo samo nagađanja jer, ipak, nijedno od ovih istraživanja nam ne pokazuje do kog nivoa je sličnost prisutna, ili ono osnovno – zašto psi i vlasnici liče. Da li je stvar u fizičkim karakteristikama ili karakteristikama ličnosti kao što su društvenost ili energičnost?

Još jedno zanimljivo istraživanje u Japanu pokazalo je da su čak u 74% slučajeva učesnici studije tačno povezali vlasnika s psom i to zahvaljujući slikama njihovih očiju! Da bi bili sigurni da nije u pitanju slučajnost, istraživači su eksperiment ponovili  i rezultati su još jednom potvrđeni.

Poznato je da posedujemo supersposobnost da iz očiju izvlačimo važne informacije. Oči su i inače značajnije za prepoznavanje nego, recimo, usta.

Većina komunikacije je ionako, po prirodi, neverbalna. Pa i u životinjskom svetu, prodornim pogledom životinje izazivaju jedne druge na borbu.

Šta vi mislite, da li zaista ličimo na svoje ljubimce?

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *