depresija

PSIHOLOGIJA: PSEĆA DEPRESIJA NIJE MIT

I psi mogu biti napeti, nesrećni, zabrinuti, besni, impulsivni, kompulsivni, tužni. Koliko god nam bilo teško da to izgovorimo i prihvatimo – moguće je da i pas može biti depresivan ili anksiozan.

 

Izvor: magazin Pas

Životinje, uključujući i pse, treba shvatiti ozbiljno – kao individue s ličnom životnom istorijom i psihologijom komplikovanom koliko je i ljudska.

Ovaj stav iznosi Lorel Britman, istoričarka i antropološkinja u svojoj knjizi „Životinsko ludilo“. I zaista, Britmanova veruje u životinjsku dušu i tvrdi da čovek nije jedinstven po svom kapacitetu da doživi turbulentne emocije.

Prema Britmanovoj, najveći okidač za mentalne poremećaje su zlostavljanje ili loš tretman koji doživljavaju, što je posebno evidentno kod životinja koje žive u zatočeništvu. Izolovanost, za njih neprirodno okruženje, izaziva tipične simptome anksioznosti – čupanje perja ili krzna, grizenje repa, odbijanje hrane, besciljno trčanje po kavezu. Britmanova smatra da ako odbijamo da životinju doživimo kao nekoga ko prolazi kroz psihičku patnju, nismo u stanju ni da joj pomognemo.

Depresija (i slomljeno srce): Kao i ljudi, svaki pas drugačije reaguje na smrt ili gubitak. Jedan će da reaguje negativnim i netipičnim ponašanjima, drugi će psihički da tuguje, dok treći neće odavati nikakve znake. Međutim, bilo kakva promena u psećem životu, poput dolaska deteta u kuću, može pokrenuti depresiju. U ekstremnim slučajevima, kad pas izgubi člana porodice (čoveka ili psa), tugovanje može dovesti do gubitka apetita, smanjenog unošenja vode, nezainteresovanosti za druge ljude ili ljubimce, nezaintereovanosti za igru i fizičke aktivnosti, ili karakterističnog cviljenja. Simptomi se, kako dani prolaze, mogu čak i pojačati, pa i trajati mesecima.

Ako odbijamo da životinju doživimo kao nekoga ko prolazi kroz psihičku patnju, nismo u stanju ni da joj pomognemo

Opsesivno-kompulsivni poremećaj: Opsesivno-kompulsivni poremećaj je nešto što ljudi i psi očigledno dele. Ovaj poremećaj čine opsesije (uznemirujuće misli) i kompulsivne radnje koje se ponavljaju i izvode na tačno određen način. U slučaju psa, doduše, bolje ga je nazvati psećim kompulsivnim poremećajem, jer se za sada veruje da psi nemaju opsesivne misli. Ali ste zato sigurno bar jednom čuli za psa koji satima i satima juri za svojim repom. Postoje i zabeleženi slučajevi kad se psi vrte u krug svaki put kad vide automobil. Neki psi imaju primetne rituale povezane s ishranom ili kretanjem. Dokazano je da nije u pitanju dosada, jer oni ne prestaju s takvim ponašanjima ni u prisustvu čoveka.

Fobije: Neki psi, kao i ljudi, razvijaju ekstremni, specifičan strah od određenih stvari u okruženju poput lifta ili senke. Najčešće pseće fobije su od buke – grmljavine i vatrometa, ali i od dece, vožnje u kolima, leptira, stepenica. Ukoliko vaš pas pati od fobije, zapamtite da mu nećete pomoći tepanjem i maženjem. Na taj način ćete samo dodatno nagrađivati takvo ponašanje i sugerisati mu da je strah u takvoj situaciji normalan.

Britmanova tvrdi da nisu samo psi s lošim iskustvima podložni poremećajima. Za ljubimca, naš posao i obaveze su kao kavez. Psi vole da budu u društvu ljudi, a zapravo im posvećujemo premalo vremena. Život u gradu im dozvoljava da budu ono što jesu samo kratko tokom dana – u onih pola sata šetnje. Zato savetuje svim vlasnicima da manje vremena provode onlajn ili na poslu, i da se više posvete aktivnostima u prirodi sa svojim ljubimcima.

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *