logo 3

Aleksandra spasava ptice: “Živim u domu slobodnih letača i smatram se najsrećnijom osobom na svetu”

Dok se trudimo da spasimo kuce i mace, ne primećujemo da postoje druge ugrožene vrtse kojima je potreban pomoć, kao što su konji ili ptice. Malo je ljudi u Srbiji koji pomažu pticama u nevolji. Aleksandra je jedna od njih. Bilo je veliko zadovoljstvo razgovarati sa ženom, koja ima veliko srce i koja brine o mnogim životinjama.  Par dana , nakon što smo se čuli sa njom, da se dogovorimo oko intervjua, dogodilo se nešto neobično, mi, novinari Pet magazina, naleteli smo na malog povređenog goluba, uplašeni i bez iskustva nismo znali šta da radimo. Aleksandra nam je priskočila u pomoć! O pticama i svemu vezanom za njih, razgovarali smo sa ovom plemenitom ženom.

logo a

 

Šta znači voleti životinje?

Kod nas se ljubav prema životinjama obično završava na tome da je pronađena maca ili kuca, na ulici, molimo da je što pre sklonimo sa ulice, zainteresovani da se jave u inbox. Možda grešim, ali veći deo slučajeva tako počinje, a kako završi…. Kao i mnogi ljudi volim životinje, brinem o kucama i macama sa ulice, sve što je bolesno , povređeno, nemoćno i jadno završi kod mene.

Ko su stanovnici vašeg doma?

Trenutno živim sa 15 mačaka, feretkom, dva papagaja, dve velike crvenouhe kornjače, jednom šumskom kornjačom, rovčicom i parom japanskih šarana, a poseban deo familije su vrane i svrake koje negujem dok ne dostignu potrebnu veličinu i veštine za samostalni život, pa ih zatim puštam na slobodu Njih ima deset: 7 vrana i tri svrake. Od skoro , brinem i o jednom golubu.

Recite nam nešto o Vašoj ljubavi prema pticama…

Moja prva vrana Medena ušla je u moj život pre sedam godina i promenila je moje poimanje sveta i života. Poseban je osećaj kada stvorenje koje ima svoju volju, svoja krila i svoju slobodu odluči da živi sa vama, uz vas, da vas uveseljava, zadirkuje, smeta i voli, samo zato što ona tako želi, a ne zbog toga što je kod vas zadržavaju rešetke nekog kaveza. Moja Honi nije živela u kavezu, bila je slobodna da leti po kući i dvorištu. Posle tri meseca odletela je bez povratka i ja verujem da je dobro, u društvu svoje vrste. Od tada negujem i gajim svake godine piliće koji ispadnu iz gnezda. Tu se nadju vrane, gačci, svrake, čavke, golubovi, gugutke, čiope i po neka vetruška.

Postoji li vrtsa ptica koju najviše volite?

Ja lično obožavam vrane. One pripadaju vrsti korvida (Corvidae) u koju spadaju: planinski gavranovi, sive i crne vrane, gačci, čavke, svrake i još po neke ptičice koje ne žive na teritoriji naše zemlje. Vrane su relativno od skoro stanovnici gradova. Do pre dvadesetak godina živele su na obodima gradova a sada se nalaze svuda. Ovom prilikom istakla bih i opovrgla bih jednu tvrdnju koja u poslednje vreme sve više uzima maha, a to je, da su vrane krive što su vrapci nestali iz gradova! Vrapci nestaju jer im je čovek uništio prirodna staništa, krošnje drveća i žbunje koje revnosno uklanjamo i sadimo betonska igrališta! Vrane se legu u proleće, u aprilu se izležu pilići i sve do početka maja. Njihovi pilići su “čučavci” odnosno čuče u gnezdu dok im ne izrastu glavna krilna i repna pera kako bi mogli da lete. Pilići počinju da ispadaju iz gnezda već sredinom maja, kada se protežu u gnezdu i onako slabo operjani, na dugačkim tankim nožicama lako izgube ravnotežu i ispadnu! Roditelji ih tada jako bučnop brane i napadaju sve i svakoga ko se usudi da pridje u blizinu njihovog pileta, ali na žalost i pored njihovog truda pilići su osuđeni na propast. Prvo zbog toga što ih roditelji brane neko vreme, a kada padne mrak pile ostaje prepušteno samo sebi i svojoj sudbini na milost i nemislost mačkama, psima i zlim ljudima. Zatim, roditelji piliće koji su ispali iz gnezda ne hrane, hranu čuvaju za potomstvo koje je u gnezdu i nesrećno pile koje se zadesilo na zemlji posle nekoliko dana gladovanja i žeđi ugine ako ga do tada ne ulovi neka mačka.

Kakav je stav zaštitara, da li ptice treba da ostanu u prirodi ili im treba pomoći?

Stav zaštitara divljih ptica je da se ptice ostave u prirodi i to jeste tako, ali uz naznaku, u prirodi! Ja ću uvek svako pile koje se zadesi u parku, ispred zgrade, pored kontejnera pokupiti i poneti sa sobom,  Ovde govorim o gradskim pticama a ne o šumi i divljini, da se razumemo na samom početku. Za divlje ptice susret sa ljudima je veliki stres i može da se desi da već prvog dana uginu. Svakako će odbijati svaki kontakt i neće uzimati hranu, jer između ostalog one još uvek i ne umeju da se samostalno hrane već čekaju da im roditelj stavi hranu u kljun.

logo 2

Koji bi savet bio ljudima koji pronađu piliće?

Naoružajte se strpljenjem i hrabrošću i nahranite vaše pile na silu. Otvorite mu kljun i ugurajte mu maleni komadić hrane u grlo.Tako će biti samo prvog dana i ubrzo za pile Vi postajete “mama hrana” i voleće vas najviše na svetu, sila prilikom hranjenja neće više biti potrebna. Vrane su svaštojedi, ali da bi stekli potrebnu snagu i dobro zdravlje, poželjno je da piliće hranite sveže mlevenim junećim mesom, kuvanim jajima, a kasnije će jesti i sve ostalo što mu ponudite. Čarobni recept glasi: malo sveže mlevenog junećeg mesa umešajte sa pola kuvanog jajeta koje ćete izrendati ili izgnječiti viljuškom, dodajte malo suvih prezli i napravite ćuftice veličine malog nokta na ruci. Hranu pre davanja piletu natopite sa malo vruće do tople vode jer ne smeju jesti hladno iz frižidera. Takvim obrokom pile hranite samo 3-4 puta dnevno, dovoljno je. Ja naravno kad god sam u prilici dohranim još malo, pa opet još malo, ali verujte da je dovoljno samo 3-4 puta. Čim počne samostalno da se hrani možete im davati sve: kuvani krompir, neslani sir, sve druge vrste mesa (samo ne svinjsko meso), ribu, kuvani kukuruz, makarone, sve što je i vaša hrana, samo vodite računa da nije zasoljeno i pošećereno.

Kada su ptice sposobne samostalno da žive?

Ljudi greše kada misle da je ptica sposobna za samostalni život čim nauči da leti. Da se razumemo: ptice po rođenju znaju da lete samo moraju da sačekaju da im izrastu glavna krilna i repna pera. I kada nauče da lete, a to je već sa nekih 15-20 dana života (bar kod vrane) one i dalje nisu spremne za samostalan život jer treba da nauče da pronađu hranu, da pronađu vodu, da nauče da se otimaju za hranu, da nauče da se brane i da se izbore za svoj status u društvu. Vrane su izrazito društvene . Kod mene vrane žive zajedno sa mojim papagajima, golubovima, svrakama itd. Vole da pričaju, da se maze, da se svađaju, jednostavno vole druženje. Vrane se ne plaše opasnosti pa tako se ne plaše ni mačaka, dok mačke zaziru od vrana, to je nešto urođeno. Govorim o vranama koje su već malo poodrasle da umeju da zauzmu odbrambeni stav. Ne treba se plašiti toga da ćete “pokvariti” vranu i da se zbog druženja sa vama ona neće snaći u prirodi i da se neće plašiti ljudi. One tačno znaju ko ste Vi, ko su vaši ukućani i ko su nepoznati ljudi i neće prilaziti neznancima. Posle tri meseca negovanja i intenzivnih kurseva u mojoj “školici za vrane” ja ih kao formirano jato, jer su zajedno jači puštam u prirodu,  tako imaju veće šanse u ovom surovom svetu. O ovim lepotama pametnicama mogla bih da pričam danima bez prekida, one su jednostavno neodoljive! Kada prvi put othranite svoje pile, pokrenuće se u vama neki čudni senzori i počećete da razumete njihov govor, njihove gestikulacije, videćete nešto što drugi ljudi ne vide, jednostavno osetićete duboku povezanost sa prirodom i više ćete voleti i poštovati sebe. Ja živim u domu slobodnih letača  i smatram sebe najsrećnijom osobom na svetu.

Pročitajte još:

Neverovatno: Papagaj koji ne prestaje da se smeje (VIDEO)

Najčešci simptomi koji ukazuju da vašeg ljubimca nešto boli




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *