owl-985612_960_720

Zašto ubijaju sove?

Svih 10 vrsta ove ptice u Srbiji, koje se sve češće sreću po gradovima i drugim naseljenim mestima, spadaju u strogo zaštićene životinje, a kazna za njihovo ubijanje je 200.000 dinara

Od starih mudrica i profesora u crtaćima za decu, preko simbola bogatstva i u speha u indijskoj kulturi, do simbola smrti i zlih slutnji u praznim sujeverjima, povezivane sa boginjom Atinom u grčkoj mitologiji, sove su uvek bile zaniljive kao simboli. A koliko zapravo stvarno znamo o ovim fenomenalnim i korisnim stvorenjima?

Poslednjih godina ova divlja ptica sve se češće sreće po gradovima i drugim naseljenim mestima. Naročito u ovo doba godine, ptići koji gladni dozivaju roditelje mogu se čuti noću sa krošnji u blizini vašeg prozora i tek tada vas navesti na razmišljanje da životni prostor delimo sa divljim životinjama o kojima ne znamo mnogo. Dok se ne potrudimo.

Milan Ružić, predsednik Centra za zaštitu sova Srbije otkriva da građani sve češće primećuju svoje neobične komšije, ali i da je sve veća pozitivna nastrojenost prema njima. Da li je njihovo prisustvo u naseljima posledica toga što smo postali prijatnije okruženje za njih ili su isterane iz svojih prirodnih staništa, teško je reći.

– Ljudi sve češće primećuju sove a mogući razlog je i velika kampanja koju vodimo u zadnjih 10 godina. Sve više žele da saznaju nešto o sovama i sve su pozitivniji prema njima. Prijavljuju druge ljude koji ih uznemiravaju – objašnjava on.

Ove ptice uglavnom love van naselja ili na obodima. Naselja su, kako kaže, poznata kao “ostrva toplote“, zato što je u njima uvek za nekoliko stepeni viša temperatura. U normalnim uslovima ptice će odlaziti u atar i tamo loviti na otvorenom.

owl-50267_960_720

– Poseban problem su farme sa velikim brojem životinja. Tamo gde ima dosta stočne hrane ima i ogroman broj glodara. Problem je u tome što radnici na farmama ne prezaju od korišćenja raznih, i dozvoljenih i nedozvoljenih otrova, i nažalost, na nedozvoljene načine. Na primer, ošamućeni miševi koji su otrovani na površini njive umesto u rupi, postaju vrlo lak plen sovama, koje i same na taj način stradaju. Kao posledica njihovog stradanja je još veći broj glodara jer nema ko da ih lovi. Tako šteta u poljoprivredi bude još veća – objašnjava Ružić.

On dodaje da je sve veći broj ljudi koji imaju svest o važnosti sova, tako da od početka aprila do kraja juna, Centar ima na desetine poziva dnevno, čak i iz okolnih država.

– Gotovo svi ljudi pitaju isto: šta da rade sa mladuncem koji je ispao iz gnezda, kako da pomognu povređenoj sovi, čime da ih hrane… Zanimljivo je da su to uglavnom ljudi koji već imaju kućne ljubimce pa imaju razvijeniji odnos prema životinjama – kaže, i dodaje:

Uvek im objasnimo da ptića koji je pao sa grane, ukoliko je nepovređen, vrate na krošnju kako ga ne bi napala neka mačka ili druga životinja, a majka će ga pronaći i nastaviti sa hranjenjem. Ukoliko pronađu povređenu pticu, da je prevezu do lokalnog veterinara sa kojim ćemo stupiti u kontakt ako nije upućen u ono što bi trebalo uraditi.

Sve je više slučajeva, dodaje on, da su ljudi, naročito deca, zainteresovani za postavljanje kućica za sove u svojoj okolini.

– U jednoj akciji u Srbobranu postavljeno je nekoliko desetina kućica za urbane sove. Takođe, objašnjavamo ljidima kako mogu sami da naprave kućice i korpe od pruća. Ljudi shvataju korist a žele da imaju takvu zanimljivu i intrigantnu životinju u svojoj blizini.

U Beogradu, kaže, još nisu radili veće akcije.

– Pre sedam-osam godina postavljena je kućica u rezidenciji britanskog ambasadora, za vrstu koja se zove ćuk. Bio je oduševljen. Takođe, postavljena je i u rezidenciji poljskog ambasadora koji je naš veliki prijatelj i odličan poznavalac ptica. Ima ih i u kompleksu Belog dvora.

On dodaje da u prigradskim naseljima kao što su Kaluđerica, Višnjica, živi više vrsta sova nego u gradskim parkovima. Ali neke se nastanjuju i u ljudskim objektima poput napuštenih hala i zgrada.

– Tipično za, recimo, Zvezdarsku šumu su velike populacije šumske sove jer ima dosta glodara, ali i ostalih manjih životinja kojima se hrane. U gradskim šumama nema puno seče drveća a ima starijih stabala sa dupljama. Ćuk, jedina selica i najmanja vrsta sove koja živi kod nas, na primer, rado lovi sa osmatračnica kao što su bandere gradske rasvete. Osvetljenje im dosta pomaže jer privlači noćne leptire i krupnije insekte kojima se hrane, tako da ne moraju mnogo da se trude jer im hrana praktično sama dolazi – objašnjava on.

Međutim, dodaje da u gradovima mnoge sove stradaju od struje na elekričnim vodovima, u sudaru sa automobilima. Posebna opasnost su psi i mačeke od kojih mladunci najčešće stradaju kada padnu na tlo. Dovoljan je jači vetar da ih obori sa grana. Dakle, gradovi ih privlače, ali su i puni opasnosti.

Sujeverje je razlog zašto i dalje postoje ljudi koji imaju potrebu da ih teraju i da im naude.

Pixabay

Pixabay

– Postoji sujeverje koje je dosta uvreženo i to, nažalost, ne samo u Srbiji. Kada ljudi nešto ne razumeju, ne poznaju dovoljno, nisu naučeni i nemaju dovoljno širine, nedužne životinje stradaju. Plaše se uglavnom noćnih životinja, kao što su sove i slepi miševi. Sova savršeno leti po mraku u najgušćoj šumi a da ne dodirne nijednu jedinu gradnu. To je čoveku nezamislivo. Još od srednjeg veka, proglašavane su za vesnike zla, zato što se oglašavaju prodorno, nalik na vrištanje i to uglavnom noću. Kod nas su tako dobile i nazive. Jedna se zove kukumavka, druga kukuvija…

Njihovo ime, kaže, nije lepo i dobijeno je onomatopejom njihovog oglašavanja, a ne odražava njihov pravi karakter. U Mađarskoj se takva sova na primer zove biserna sova, u Nemačkoj crkvena.

Pokušavajući da objasne ljudima kolika je zapravo korist od ove zanimljive životinje, Ružić kaže da obično postave pitanje: “Šta mislite, kolko jedan par sova utina u toku godine da mleka? Ljudi se najpre začuju a onda dobiju objašnjenje:

– Sove se hrane glodarima koji se hrane stočnom hranom. Kada se izračuna koliko glodara pojedu tokom godine, i koliko bi stočne hrane pojeli ti glodari, za koje znamo da se razmnožavaju neverovatnom brzinom, vidi se da je reč o količini koja je dovoljna za dve visokomlečne krave. To je oko 10.000 mleka godišnje. To je direktna korist, a ispada da par sova “zarađuje” više nego prosečna srpska porodica godišnje. A gde je još novac za trovanje glodara i opasnost po nas, vodu, hranu…

Sove su, kako kaže, i veliki turistički i kulturni potencijal. Primera radi, Opština Kikinda je u saradnji sa centrom pokrenula niz aktivnosti za promovisanje grada kao najvećeg i najznačajnijeg staništa zimskog jata sova utina u celom svetu! Naime, u strogom centru Kikinde tokom zime boravi do 750 sova koje se udobno smeštaju na više desetina stabala. Stanovnicima Kikinde ova činjenica je vrlo dobro poznata i ponose se njome!

Izvor: Telegraf

Pročitajte još:

Kakadu Erik uz psovke odbija da jede brokoli (VIDEO)

Pet duhovnih lekcija koje možete naučiti od svog psa

Papagaj koji mjauče zaprepastio drugare mačke (VIDEO)

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *