hrana psi

Pravilna ishrana prema rasi, polu i uzrastu!

Šta reći za rase pasa čije primerke možete da nosite u džepu, ali isto tako i za one koji moraju da se voze u traktorskoj prikolici, jer u nešto manje ne mogu da stanu? Reći ćemo samo i jedino – svaka čast odgajivaču! Mora se priznati da se čovek potrudio da danas bukvalno možete da birate veličinu, boju, oblik i karakter.

Baš zato se treba dodatno potruditi da se shvate potrebe različitih rasa. Na primer, male rase koje ne dostižu težinu veću od 10 kilograma, povećaju svoju težinu i do 20 puta, s tim što polovinu dostignu već sa tri meseca, a kompletnu sa 10 meseci. Tako, vidljivo je da je njihov rast brz i intenzivan. S druge strane, rase koje premaše 25 kilograma, svoju početnu težinu povećaju više od 70 puta. Polovinu svoje mase imaju već sa 5 do 6 meseci, a stalnu težinu dostignu sa dve do tri godine.

Veličina
Male i srednje rase dnevno dobiju 20-60 grama, a maksimum dosegnu dva do tri meseca nakon odbijanja. Nasuprot tome, maksimalni dnevni prirast kod velikih rasa je u periodu od 3-4 meseca, a kod najvećih 4-5 meseci. Ovakav napredak traje do 8 meseci starosti i održava se na visokom nivou veoma dugo, što je i očekivano.
Jedna od bitnih razlika ogleda se i u rastu kostiju. Dok kod minijaturnih rasa kosti lepo napreduju tokom dojenja, kod velikih rasa rast kostiju maltene i ne započne u tom periodu. Zato ne čudi povećana potreba za određenim komponentama u ishrani u narednom periodu, kad u stvari kod većih rasa tek počinje pravi rast i razvoj. Zato je neophodno da se poznaju potrebe u određenim periodima rasta, kako bi svako od njih mogao da dobije ono što je potrebno.

Energija
Ovo je poprilično osetljivo pitanje, jer je neophodno uzeti u obzir mnogo činilaca: starosti, pola, rase, okruženja, kao i od volje šteneta da jede. Nije lako izaći na kraj sa probirljivim psima za koje nikad ne znate šta će da jedu i kada.

Tokom prve polovine rasta, štenad troši dva puta više energije od odraslog psa (u odnosu na njegovu težinu). To podrazumeva da i hrana mora da prati sve potrebe izazvane povećanjem težine, kao i opšte zdravstveno stanje. Popriličan broj vlasnika smatra da ako energija daje dovoljne količine kalcijuma i fosfora, dovoljno je da pas jede hleb i ono što ostane od obroka (pomije).
Nivo potreba zavisi od perioda starosti šteneta. Mlađe kategorije zahtevaju veće količine kalorija po jedinici težine nego stariji, dok veće rase to zahtevaju u nešto kasnijem uzrastu. Ovako velike potrebe postepeno opadaju, da bi u periodu kada štene dostigne 80 procenata težine odraslog psa (manji sa 6, a veći sa 8-10 meseci) to iznosilo svega 20 procenata više nego kod odraslog psa.

Polovi
Ženke su uvek manje od mužjaka i ranije dostižu maksimum rasta. Ova razlika u polu je bitnija za velike i još veće rase, tako da se mora obratiti pažnja i na njihove potrebe u tom periodu. Pošto mužjaci duže rastu, moraju u dužem periodu i da dobijaju veće količine energenata.
Naravno, svako štene se razlikuje. Nezahvalno je procenjivati krajnju težinu, ali postoje opšta pravila koja moraju da budu korigovana individualno. Tako se za vreme najbržeg perioda rasta od 2-8 meseci preporučuje da psi velikih rasa ne dobijaju više od 100 grama dnevno, a najveće rase pasa ne više od 200. Takođe, savetuje se da psi u šest meseci starosti ne treba da imaju više od 60 procenata težine odraslih.

Skelet
Problemi u skeletu kao što je displazija, osteodistrofija, osteohondroza, usporen rast… javljaju kod velikih rasa pasa, a retko kod malih. Iako dobar deo vlasnika uživa u brzom rastu svojih pasa, nadajući se da će dobiti krupnije i po visini veće jedinke, to je pogrešno. Ubrzan rad povećava opterećenje kostiju i zglobova, a to može da se iskaže kroz probleme lokomotornog organa.

Pošto je nivo energije direktno povezan sa brzinom rasta, dokazano je da su veliki psi koji su hranjeni po volji, kasnije imali problema sa kostima i zglobovima.

Proteini

Sasvim je jasno da su potrebe mladog psećeg organizma u proteinima veće nego kad je u pitanju odrastao pas, koji tada ima samo nagon za samoodržanje. Međutim, postoji jedna “caka”, koja se danas mnogo koristi kada je o gotovoj hrani reč. Samo najjači proizvođači gotove hrane za pse smeju na svojim deklaracijama da napišu koliko svarljivih proteina ima po kilogramu proizvoda. Razlog za to je što u tom slučaju u hrani moraju da se nađu visokokvalitetni proteini koji se sastoje od lizina, metionina i drugih visokovrednih aminokiselina. Zato su se drugi dosetili i zahvaljujući “klimavim” zakonima koji ovo i ne traže, na svojim etiketama pišu koliko ima sirovih proteina u hrani. Tako možete da se oduševite brojkom koja ide od 15, pa sve do trideset i nešto procenata. Pri tome, pošto se ne radi aminokiselinski sastav tih proteina, u toj hrani mogu da završe i perje i nokti i mnogo toga još što spada u proteine a ni malo nije hranljivo. Zato, ako stvarno rešite da hranite psa kvalitetnim proteinima, odrešite kesu.

Kalcijum

Samo kratko ćemo se osvrnuti na kalcijum. Štenad nije sposobna da kontroliše količine unetog kalcijuma, jer se on resorbuje i do 50 posto od unetih količina. Nakon toga se aktivira hormon kalcitonin, koji nastoji da održi noralan nivo kalcijuma u krvi.
U svakom slučaju, treba pratiti savete renomiranih proizvođača, koji savetuju koje količine preparata su neophodne. Pritom, treba obratiti pažnju da kvalitet preparata ne određuje količina kalcijuma, jer da je tako, psu biste mogli da date i stočnu kredu koja se koristi u ishrani domaćih životinja.

Dr vet. med. Miloš STANOJEVIĆ

Izvor: Zov

Pročitajte još:

Kakadu Erik uz psovke odbija da jede brokoli (VIDEO)

Koliki je životni vek pasa i mačaka

Bio je bolestan i napušten: Pas koji se plašio ljudskog dodira (VIDEO)




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *