debeo pas

Kilogrami muče i ljubimce

Broj ljubimaca sa prekomernom težinom proporcionalan je razvijenosti države, odnosno, što je platežna moć vlasnika manja, veće su šanse da imaju debelog psa.

Podaci zvaničnih istraživanja govore da od svih pasa koji uđu u ordinacije širom sveta, čak 44 odsto njih ima zdravstveni problem u vezi sa neadekvatnom ishranom. Gojaznost je prisutna kod kućnih ljubimaca, kao i kod ljudi, i predstavlja veliku opasnost po njihovo zdravlje. Broj ljubimaca sa prekomernom težinom proporcionalan je razvijenosti države, odnosno, što je platežna moć vlasnika manja, veće su šanse da imaju debelog psa. Logično, to znači da smo mi uz mnoge druge zemlje na „crnoj“ listi kada je problem gojaznih ljubimaca u pitanju.

Pre svega bitno je objasniti da, za razliku od ljudi, psi imaju brži metabolizam i ako se ranije uoče, problemi sa gojaznošću mogu se vrlo brzo korigovati. Međutim, najgore je kada usled metaboličkih poremećaja vaš ljubimac dospe u hronično stanje. Za rešavanje gojaznosti potrebno je razumeti šta su uzroci. Neka osnovna podela je na one metaboličke i mehaničke prirode. Do metaboličkih poremećaja može doći usled različitih oboljenja i, naravno, bitno je da se to na vreme dijagnostikuje. U tom slučaju, jasno je da treba prvo rešiti uzrok, a onda se pozabaviti vraćanjem telesne težine na pravu meru. Mehanički poremećaji koji dovode do gojaznosti su najčešće vezani za kukove i zglobove. Kod većih pasa to su osteoporoza i displazija kukova, dok kod manjih najčešće stradaju kolena. Ovde postoji dilema na nivou šta je starije, kokoška ili jaje. Psi koji imaju oštećenja zglobova ili kukova uglavnom imaju smanjenu aktivnost, pa se vremenom ugoje.

Sa druge strane, kod gojaznih životinja se smanjuje aktivnost, povećava opterećenje zglobova i opet dolazi do oštećenja. Zato su ova dva problema usko povezana. Vrlo čest scenario je da mali psi žive u stanovima i da imaju manje fizičkih aktivnosti nego što bi trebalo. Uz to, ukućani ih stalno nutkaju hranom. Do puberteta još i budu aktivni, ali onda uspore i nastupa gojenje. Htela bih da ukažem ovde na još jedan vrlo ozbiljan problem, a to je kada vlasnici „vole pse hranom“. To je najgora stvar koja može da se uradi- kada svaki put kada nas pas pogleda, mi mu bacimo nešto sa stola. I tako se vremenom, uz neaktivnost i mnogo hrane, stvara problem. Šetnja je za naše ljubimce najbitnija stvar, pa ako želimo da „kupujemo“ njihovu ljubav, onda neka to bude šetnjom.

Ako se situacija već otrgla kontroli i pas je gojazan, onda treba barem da budemo ljudi prema psima. Da im se posvetimo i pomognemo im da smršaju. Još jedna situacija sa kojom sam se često susretala jeste da ljudi uzmu „psa za dvorište“ i misle da tu prestaju njihove obaveze. Ne možeš da uzmeš psa za dvorište, jer je dvorište samo malo veći prostor. Oni moraju da imaju aktivnosti, a često se dešava da uzmu radnog psa za dvorište i da on pati od gojaznosti ili da ima razne poremećaje usled nedovoljno aktivnosti. Vlasnici moraju da se bave svojim ljubimcima, bilo da su u stanu ili dvorištu. Mi moramo da damo smisao njihovom danu i da ga organizujemo. Samo tako će vlasnik imati zdravog i srećnog ljubimca.

Rešenje gojaznosti zahteva ozbiljan angažman vlasnika, a nažalost, malo je onih koji problem shvate ozbiljno. U svakom slučaju kada je pas zbog bolesti dobio višak kilograma potrebno je prvo rešiti bolest, pa gojaznost. Kada se krene sa skidanjem kilograma treba uzeti u razmatranje i pojedine preparate koji sprečavaju “jo-jo” efekat i koji su se pokazali poprilično dobro. Takođe, ako se kuva psu, treba razmisliti da li negde grešimo, dok kupovnu hranu treba adekvatno redukovati. U svakom slučaju, veterinarski pregled je poželjan pre bilo kakve odluke. Međutim, vlasnici moraju da budu svesni da i sami moraju da menjaju životne navike ako žele da im pas bude ponovo zdrav.

Neki univerzalni savet za preventivu je teško dati. Možda će zvučati smešno, ali trebalo bi da svaki pas ima individualnog nutricionistu. Pas ljubimac je deo neke porodice i treba da se uskladi sa načinom njihovog života. Svi moraju da budu uključeni u to. Na primer, teško je da objasnimo deci da ne bacaju hranu kuci na pod, ali kada se to  rešava gojaznost, moramo baš njih da edukujemo. Ako sve ovo može da se svede na nekoliko saveta, to je da se ne daje psu više od onog što je njemu potrebno za bazične metaboličke procese. Takođe, sa promenom tempa života, treba menjati ishranu. Ako želite da kuvate to je u redu, ali onda to radite kako treba, a ne da im se daju sarme ili neki ostaci sa stola.

Vodite računa o uzrastu životinje, veličini i tempu života. Manji psi imaju brži metabolizam i njih je poželjno dva puta dnevno hraniti, dok veće kuce imaju sporiji metabolizam i dovoljno ih je hraniti jednom dnevno. Naravno, količine treba prilagoditi njihovom gabaritu. Poslastice, ako se daju, najbolje je da to budu od proverenih proizvođača i treba se držati specifikacije – koliko komada po telesnoj težini. Nije loše i poslastice uračunati u ukupnu količinu hrane za jedan dan, pa smanjiti unos glavnih obroka. I na kraju obratite pažnju na letnju i zimsku ishranu.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *