Shortfin mako shark, Isurus oxyrinchus, off Catalina Island, California, eastern Pacific Ocean.
(de)

U Jadranskom moru ima morskih pasa samo što ih mi ne vidimo

Malo ko nije čuo priču o jedinom poznatom napadu ajkule na čoveka u crnogorskom primorju, koji se završio tragično. Tog davnog leta 1955te, tri mladića odveslala su drvenom barkom ka Budvi iz pravca Jaza, gde su letovali u koloniji studenata. Kod uvalice na samom rubu desne plaže Mogren, tik do velike ravne stene koja je i danas omiljeno mesto za sunčanje, zastali su da se okupaju.

U vodu je prvi uskočio 21-godišnji student elektrotehnike iz Čačka Stevan Stevica Tomašević i ubrzo nakon toga bio napadnut. Napad je bio smrtonosan već u prvom naletu, jer je od strahovitog ugriza morske nemani mladić bio gotovo prepolovljen.

U današnje vreme teško je naići na osobu koja još nije čula za veliku belu ajkulu. Superzvezda dokumentaraca u produkciji National Geographica i Discovery Chanela već godinama fascinira gledaoce malih ekrana, te u njima budi znatiželju, a kod mnogih i neopravdani strah.

Međutim, Lamnidae kao vrhunski morski predatori deluju kao zaštitnici i regulatori ravnoteže u morskom svetu već nekoliko desetina miliona godina, iako se danas suočavaju sa velikim opasnostima u vidu opšte ugroženosti i manjka zaštite, piše Dnevnik.hr.

Kroz godine i godine istorije formiralo se mnogo vrsta. Od 35 vrsta opisanih, samo ih se 5 može videti u današnje vreme. Žive možemo svrstati u 3 roda pod nazivima Isurus, zatim Lamna i Carcharodon.

Isurus oxyrichus smatra se za najbržeg morskog psa u svetu. Najveća zabeležena brzina je iznosila čak 74 km/h. Narastu u proseku do oko 3.2 metra te teže između 60 i 135 kilograma, ali su zabeleženi i mnogo veći primerci.

Ova vrlo aktivna vrsta uglavnom se hrani glavonošcima, sitnom ribom i tunama te je nalazimo u hladnim i umereno toplim vodama. Iako je isto stanovnik umerenih i hladnih mora interakcija sa ljudima je neverovatno retka.

Mnogo ređi pripadnik istog roda je Isurus paucus, u slobodnom prevodu dugoperajni morski pas mako. Može narasti do maksimuma od 4.3 metra te se hrani takođe glavonošcima i sitnom ribom.

U Jadranu, iako redak, prisutan je pas kučina (Lamna nasus). U proseku naraste do 2.5 metra te je težine do 135 kilograma. Što se našeg mora tiče, neki naučnici veruju da se mresti u Srednjem Jadranu. Prehranu mu većinom čini plava riba i glavonošci.

Druga vrsta u ovom rodu je Lamna ditropis. Područje njenog prebivališta je Sjeverni Pacifik gde je ova vrsta viđena u lovu na losose otkud i engleski naziv “Salmon shark’’ (Salmon, engl. = Losos). Naraste do 2.6 metara.

Sa prosečnom maksimalnom veličinom od 6.4 metra, velika bela ajkula (Carcharodon carcharias) po mnogima se ističe kao najveći predatorni morski pas danas. Malo je poznat podatak da je pri kraju 19. veka kod Kraljevice ulovljena velika bela od 10 metara! Ipak tu tvrdnju treba uzeti sa popriličnom dozom sumnje. U prehrani ove svetski vrlo raširene vrste najčešće nalazimo razne morske sisare, tune, morske kornjače, ali i delfine.

Mnogi će možda reći: ”Njih nema kod nas, zar ne?”, ali ćemo ih  razočarati. U zadnjih 130 godina, samo u Istočnom Jadranu zabeleženo je preko 60 ulova. Neretko su viđani i ulovljeni i uz obalu Italije. Čitaoci moraju imati na umu i da se vrlo velik broj ulova ili susreta sa ovim životinjama prećuti i zataška.

Ako ste mislili da je velika bela sigurni pobednik u kategoriji najopasnijeg morskog psa ikad prevarili ste se. U poređenju sa njenim davno izumrlim Carcharodon megalodon, poznatiji samo kao Megalodon, ona je samo igračka. Ova životinja je mogla dostići 14-18 metara te su joj na repertoaru hrane najčešće bili kitovi.

Ne, nemojte se prepasti! Megalodon je davnih dana napustio svtska mora. Živio je pre približno 28 do 1.5 miliona godina te se nije uspeo priviknuti na novonastale ekološke uslove.

Čitaoci bi mogli pomisliti da su morski psi savršene mašine za preživljavanje i da je čudno kako još uvek ima ribe i kupača u moru pokraj njih takvih. Stvari su ipak malo drugačije.

Naime većina morskih pasa, pa tako i Lamnidae su vrste koje stvaraju izrazito malo potomaka, treba im poprilično dugo da se počnu razmnožavati i da im period gestacije (trudnoća) traje jako dugo. Tako neke vrste moraju čekati između 15 i 30 godina do prvog parenja, a kad i nose mlade to zna trajati i po 2-3 godine.

U tom vremenu prete im mnoge opasnosti, a najveća je u stvari čovek. Godišnje ih otprilike 100 miliona završi na udicama, mrežama ili u supi od peraja morskog psa.

Sad zamislite životinju koja je čekala preko 15 godina da može doneti jako mali broj mladunaca na svet, da bi na kraju izgubila priliku za to.

Izvor:Kolektiv.me

Pročitajte još:

Šta vam je potrebno od dokumenata i koliko košta voditi ljubimca na odmor

Dino-park na Kališu




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *