mm

Kako sam pokušala da se otarasim muža

Znate ono kad sanjate o nečemu, a to nešto uopšte nije daleko, ali postoje objektivne okolnosti koje vam ne dozvoljavaju da se san ostvari? E, tako sam ja sanjala mačku. No, uvek su okolnosti bile nekako protiv moje želje.

Onda je u moj život ušao ON, koji je obožavao životinje. On, koji gotovo da izaziva sudar da bi pomerio kornjaču sa puta, koja ga usput, iz straha, popiški. On, koji se baca na put da skloni zmiju, da je ne zgaze. On, koji je, hvala univerzumu, još uvek tu i sprečava me da postanem hordaš.

Počelo je  tako što smo usvojili psa koji je ostao bez rase i bili presrećni i ponosni.  A počeli smo i da živimo zajedno i da pravimo planove. I stvorila se idealna podloga da ja iznova probudim davno zataškanu želju za mačkom. Ali, kao što ni u svakoj bajci stvari ne idu glatko, tako ni u ovoj mojoj nije išlo. Moj dragi bio je alergičan na mačke ,odnosno, kako god se to stručno definisalo, u prisustvu mačaka je imao  alergijske reakcije, čime god da su bile izazvane. I ja sam se, malo je reći smorila.

Međutim, moj borbenii duh nikada nije odista odustao od ideje da imam mačku. I kako je reakcija druge strane bila smirenija, tako je moja glad za mačkom rasla munjevitom brzinom. I što je on više popuštao, ja sam se sve manje kontrolisala. Jutro je počinjalo sa „Dobro jutro ljubavi – mjau“. Desktop su preplavile fotografije mačaka. Sms poruke koje su mu pristizale od mene, bar jednom dnevno sadržale su slike mačke. Jednom rečju, za hospitalizaciju.

Ja sam preterivala, a on me je voleo. Mislim, volela sam i ja njega, ali htela sam mačku. Moj screen saver je imao sliku mačke, ljudi su ličili na mačke, i sve se pretvorilo u – pogađate – mačku. Naravno, ništa bez svakodnevnih pitanja: „ A šta misliš, ljubavi, kako bi se mačka slagala sa Maki?“, „A kako bi bilo divno da sad imamo jedno mačence da Maki ne bude sama“.

Na stranu činjenice da je moj dragi odrastao uz pse i da, uslovno rečeno, nije bio ljubitelj mačaka. Bio je alergičan na iste.

Ovo mentalno zlostavljanje trajalo je oko godinu dana. Onda je jedno jutro osvanuo oglas da se udomljava sijamsko mače bez repa (naravno da sam redovno pratila oglase za udomljavanje). Malo je reći da sam odlepila kada sam ga videla. Na stranu što je sijamsko, ali bez repa, hit. Pokažem ja sliku, namestim facu „tužna kuca“, počnem da uvijam trepavicama i konačno, konačno, sa druge strane čujem dugo očekivane reči „Dobro, pitaj“.

Munjevitom brzinom šaljem poruku devojci koja ga je oglasila. I izgaram od nestrpljenja, jer ona ne odgovara. Šaljem joj sms. Konačno, posle par sati dobijam odgovor da mače nije živelo nikada sa psima i da bi ga radije dala nekome ko nema psa. Ali, ona ima drugu mačku za mene, ako nije u pitanju samo rasa. Objasnim da nije u pitanju rasa, nego bezrepa mačka i dobijem fotku te druge mace. Anđeo. Ma svaka je anđeo. Samo su u pitanju nijanase. Kad, devojka kaže, ali ako ste planirali da pas ima društvo, onda bolje možda ova mačka. I pošalje mi sliku tigrastog mačka, uz poruku, „Ali da znate, on voli da krade i da otvara sam tegle“. I ja se zaljubim!

E sad, ja mače mogu da uzmem, ali na probu. Ako bude alergijske reakcije, onda moram da ga vratim. Upravo zato se nisam nikada usudila da uzmem mače sa ulice. Da mu pružim dom jedno popodne  i  onda da mu srušim sve iluzije vraćanjem na ulicu (jer moj dragi ima alergijsku reakciju). To nikako nisam htela. Objasnim ja devojci sve, ona se složi da pokušamo i mi dogovorimo dan kada treba da dovede mačku na „probu“. Po instrukcijama, kupimo toalet za mace, odgovarajući posip (pošto znam da će ovo čitati, sve do jedne životinje su joj razmažene!). I naravno, uvek kasni, ali ja to nisam znala. I htela sam lepo da umrem čekajući da stigne mačka. I dođe i taj tren, uđoše ona i njen dragi i mačak. Suzdržana mačka, suzdržan moj dragi, a ja od sreće, luda skroz. Pogledamo mi u mog dragog, ali reakcije nema. ’Hajde  pomazi je još malo, hajde promuvajte se zajedno”, reakcije nema.

Jupiiiiiiiii, za početak mačka može da ostane.

Da li smo joj se svideli na prvu loptu ili nismo, zaista ne znam, ali udomiti tigrasto mače vazda je bilo problem. Zašto, nikada mi neće biti jasno. Jednostavno, kao i kod pasa, svi bi pufnaste, bele koji se ne linjaju, a po mogućstvu imaju famozne „papire“. Naravno, za džabe. Možda i u nekom drugom koloru. Ali u tigrastom, ne. Svaka kuća u selu ima puno dvorište takvih. Nisu atraktivni. Molim? Pa moj lepotan je odmah pokazao ko je pravi dasa!

Odoše oni, mi se raspremismo da legnemo, alergijske reakcije nema. Popakovasmo se u krevet. Mačak jok. On još nije snimio sve što ga zanima. Najbliži kontakt sa nama je bio kad je pretrčao preko nas u krevetu i otišao u drugu sobu. A da i kad se zaleteo i ujeo me za nožni prst. Ali alergijske reakcije nema, a mačak ko mačak, dobru volju imamo, naučićemo se već jedni na druge.

Nikako da dočekam jutro i da poželim dobrodošlicu, onu pravu, našem Tigru. A kad je svanulo,  stiglo nas je i neprijatno iznenađenje. U stvari, iznenađenje i nije neko, jer je čovek najavio foru. Ali je svakako neprijatno. Moj dragi ustaje crvenih, otečenih očiju i sa svrabom u grlu. Kao prava žena, briznem u plač. Jao, kuku meni. Kaže on mirnim tonom, „Nema veze, popiću lek za alergiju“. A ja u još veći lelek: „Nije to, nego što ću sad morati da vratim mačku“. I suza suzu stiže.

I tako popije on lek, alergija se smiri, a ja nastavih da živim taj dan, upoznajući mog novog potencijalnog mačka. Uredno se javim devojci koja mi je dala Tigra, ispričam joj šta je bilo, ona u šoku. Utešim je, kažem, nije mu ništa, popio je tabletu.

Prođe taj dan, vrati se dragi sa posla, prošlo i dejstvo leka. Obradovasmo se mi njemu, a i  on nama. Mačak počeo da se navikava na nas, poče da šeta po dragom koji se izvalio na trosed. Kako on šapom na njegovu ruku, iza šape ostaju crveni pečati i plikovi. Brže skidaj mačku sa kreveta!

Da popije još jedan lek, ne ide. Da vraćamo mačku u pola noći, opet ne ide. Ja ko prava, opet briznem u plač. Kaže on, „Nema veze, proći će, pa ću ujutru popiti opet lek“. A ja u još veći plač, što ću morati da vratim mačku. Posle nekoliko dana je odustao. Prestao je da se žali, i verujem, počeo da uzima terapiju redovno. Svaka dva dana crvene oči, plikovi, svrab u grlu. A ja u lelek. On me više ne teši, a ja više ne pričam da plačem što moram da vratim mačku.

Jednog jutra zamalo da ga stvarno vratimo, jer su simptomi bili svi na gomili  i svrab u grlu i crvene, otečene oči i plikovi po telu. Ja zovem devojku, razmatramo koješta i ona me uteši rečima da se on ne vraća na ulicu, već svojoj kući i da ćemo sve srediti, šta sad,  probali smo, ne ide. Moj dragi popi neki jači lek i simptomi se polako povukoše.

I tako prođe nekoliko nedelja. Klin se klinom izbija i reakcije postadoše sve ređe i ređe.
Da ne kažem prestale su, jer kad se i u naznakama pojave  i na samu pomisao da mačka mora da se vrati, ja preventivno briznem u plač i počnem naglas da jaučem: „Kako li će se on osećati kad ga sada vratimo, sada kada je osetio našu ljubav i toplinu našeg doma, kada nije morao da se bori sa drugima za hranu. Nije morao ni da krade, ni da otvara tegle, kuku, jadna mačka. Kako li će naš pas da se oseća kad joj oduzmemo brata“ (da je mogla, jadna, da govori i ona bi naglas  lelekala, al  da ga vratimo).

Posle par meseci, dragi više nije imao alergijske reakcije i nije više pio lekove. I tako su prolazili dani.  Skoro je bilo punih pet godina kako je kod nas A rođendan smo utvrdili da mu bude u maju. Na isti dan kad je i svekrvin, da joj ga ne bismo zaboravili.

A ponovili smo se i za još jednu mačku koju smo sa 200g našli na putu. Mislim, hteli smo da je udomljavamo, al je niko nije hteo. Dobro, dobro, više ga mi nismo dali, nego što ga nisu hteli.
A ponovili smo se, bogami i za bebu. A alergija? Nestala k’o rukom odnešena

U tim nekim mačkarsko-kučkarskim bliskim krugovima, šale se na temu da sam htela da se otarasim muža, a ne da uzmem mačku. Al’ eto, ostadoše oboje. Ja sam dokazala da ljubav pomera sve granice. Dobro de, ljubav i antihistaminici.
Al’ ne bi mogli jedni bez drugih, šta da se radi.

Đuliana Milić Pavlović

Pročitjte još:

PAŽNJA PAŽNJA: I PSI MOGU DA IZGORE NA SUNCU

Kako pripremiti psa za letenje avionom




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *