Unvucko 2

Priča o Vučku

Sklopio sam oči, njuška mi je suva.Odlazim na svoje poslednje putovanje.Nisam nesrećan,moj život je bio buran i često težak, ali sada nisam sam.u poslenjem času,tu su ljudi koji me vole i brinu o meni.

Ja sam Nemački ovčar, kažu da imam više od 15 godina. U godine se ne razumem, pamtim samo događaje. Ne sećam se svoje majke, niti svoje braće, ali čoveka se sećam. I žene. Bili su to stariji ljudi, nisu sa mnom trčali, niti puno šetali, ali su mi poklanjali ljubav i pažnju.Grlili su me kao dete, češkali moje nakrivljeno uvo i smejali se mojim nestašlucima.

Umeo sam i da isprevrćem saksije, da pocupam cveće,da izgrizem papuče… Sve su mi praštali uz malo grdnje.Bili su to lepi dani za mene.Porastao sam, a njihova se ljubav prema meni nije menjala.

Odjednom, moje gazdarice više nije bilo, nastala je tišina, a tuga se uvukla u naše dvorište i kuću. Moj čovek je bio nesrećan, osećao sam to svaki put kada spusti ruku na moju glavu i zagleda mi se u oči. Sada znam, ona je otišla tamo gde se ja upravo spremam.

Vreme je prolazilo, a nas dvojica smo gurali nekako svoje dane. Povremeno bi dolazio jedan čovek koji me je svaki put mrko gledao i svađao se sa mojim čovekom. Nisam znao ko je, nisam znao zašto me ne voli, ali sam znao da ništa nisam uradio da bih to zaslužio. Plašio sam se svakog njegovog ulaska na kapiju.

Imao sam 8 godina, moj čovek se razboleo. Odvezli su ga nekuda autom. Na odlasku me je očima punim suza gledao.Ostao sam sam.

Ujutru se na kapiji pojavio čovek koga sam se plašio.sada znam, bio je to sin mog vlasnika. Otvorio je širom kapiju, držeći u ruci štap. Gledao sam ga, znao sam da želi da izađem iz mog dvorišta. Iz dvorišta gde sam odrastao, gde sam živeo i bio srećan. Tako sam i uradio, poslušno sam napustio jedino mesto na svetu koje poznajem. Seo sam malo dalje od kapije, nadajući se da će moj čovek doći, da će se vratiti po mene. Nije ga bilo. Nikada ga više nisam video.

Oterali su me od kapije, čak i iz ulice. Odlutao sam ko zna gde, nikada nigde nisam bio, ne poznajem nikoga. Ja sam veliki pas i ljudi me se plaše. Bio sam gladan i usamljen, bilo mi je hladno. Lutao sam danima.Naišla je jedna devojka i dala mi hranu. narednih dana je dolazila, došli su i drugi ljudi. Hranili su me, donosili svežu vodu, češkali, mazili, pričali mi. Ali opet bio sam sam. Niko me nije poveo kući.

Živeli su u nekim velikim zgradama. Nisu imali dvorišta.Oko mene su jurili automobili. Plašio sam ih se. Došla je zima, uveli su me u ulaz zgrade da se malo zgrejem, namestili ćebe i potapšali po leđima ti dobri ljud. Neki čovek me je metlom oterao. Ponovo sam bio napolju promrzao i sam.

Nisam voleo automobile i zvuk lopte koja udara o beton, nisam voleo zvuk motora jer mi je čovek dok sam ležao na ulici točkom prešao preko repa. Nisam voleo ulicu i samoću ali sam se navikao. Ostario sam, noge su mi slabile, nisam više tako dobro video.

vucko

 

Rekli su da imam više od 12 godina. Nisam želeo da skončam na ulici sam i slep. Dve devojke koje su me hranile došle su sa nekim ljudima i dobio sam injekciju. Bio sam ljut, to je bolelo, ali drugacije nisam želeo da uđem u auto. Mog čoveka su odvezli autom i nikada se više nije vratio.Gde odvoze mene?!Zaspao sam.

Probudio sam se u jednom dvorištu, moja nova vlasnica me se nije plašila. Češkala je moje krivo uvo i pričala mi. Tu sam bio srećan. Imao sam društvo, bilo je tu još dva psa, moje dve drugarice sa kojima sam se lepo slagao. Šetali su me kraj reke, ulazio sam i da se kupam, uživao u hladu lešnika, jeo na vreme i imao svu ljubav sveta.

Ne, ja nisam bio savršen pas, prezirao sam mačke, lajao na zvuk lopte, motora i na zvuk metle kojom je komšinica čistila dvorište. Moja vlasnica je govorila da zna zašto sam takav i nije marila šta drugi govore.

Žalim što nisam ovde ranije došao. Da duže uživam u svemu što imam…

Star sam i umoran.

Imam 15 godina, ne vidim više ništa sem senki, ali osećam da je ona tu.

Češka me i govori da ćemo se ponovo negde sresti.

Sklopio sam oči, ipak odlazim srećan.

Olja Janković

Pročitajte još:

Jedna ulica dobila je ime po psu: Pročitajte čime je to zaslužio

A ja sam sanjao nju i svoje dvorište

 




1 koemntar za “Priča o Vučku

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *