dog-937471_960_720

PAŽNJA PAŽNJA: I PSI MOGU DA IZGORE NA SUNCU

Kratkodlaki ljubimci ne bi trebalo da izlaze u šetnju po najvećoj vrućini, jer kao i nama, i njima smeta može das meta sunce.

Na vremenske prilike psi reaguju kao i ljudi – tokom čestih promena temperature znaju da budu umorni, bezvoljni, ali i izloženi određenim tegobama. Period prelaska iz prohladnog i vlažnog proleća u vrelo leto vreme je kada su ovi simptomi izraženiji nego inače. Prve vrućine naši ljubimci podnose podjednako teško kao i mi, što nam stvara obavezu da u ovim danima o njima posebno vodimo računa. To se posebno odnosi na ekstremno visoke temperature, koje poslednjih godina dolaze gotovo preko noći.

Prvi letnji dani praćeni vlagom, izrazito visokim temperaturama i suncem koje prži umaraju, iscrpljuju i povećavaju rizik od dehidratacije i blažih toplotnih udara. Zato je važno da našim ljubimcima ne dozvolimo nagle i duge boravke na suncu, već da ih redovnim kraćim šetnjama navikavamo na žarke letnje dane. Prvi savet stručnjaka jednostavan je i glasi – životinja uvek mora da ima nadohvat njuške dovoljno sveže vode za piće. Kako psi količinu tečnosti u organizmu regulišu ne znojenjem već dahtanjem, vodu bi bilo poželjno nositi čak i u šetnje i ljubimca s vremena na vreme častiti manjim količinama.

“Prvih žarkih dana preporučuju se dugotrajne šetnje koje podrazumevaju duži boravak na suncu. Njih bi trebalo zameniti sa nekoliko kraćih izlazaka tokom dana, a za vreme za istrčavanje i aktivnosti na otvorenom bolje je izabrati jutarnje ili večernje časove”, kaže veterinarka Jelena Majstorović.

“U najtoplijem delu dana, naročito u vreme omorina ili između dve kiše, ljubimcu ne bi trebalo dozvoliti nesputano jurcanje, igru ili trčanje. Posebno po ovakvom vremenu ne treba voziti bicikl u društvu psa. Nama prijatnih tridesetak stepeni Celzijusa psu pri dužem trčanju zna da bude izuzetno vruće. Veoma je važno da pas u stanu uvek ima neko senovito i hladovito mesto, gde će mu biti prijatno da boravi i odmara se. Ukoliko živi napolju, obavezne su nadstrešnica i kućica u hladovini, sa dobrim strujanjem vazduha. Treba birati i teške činije za vodu kako ih pas ne bi prevrtao u igri i kretanju.”

pexels-photo-62268

Važan savet vlasnicima pasa jeste da svog ljubimca leti nikada ne ostavljaju zaključanog u parkiranom automobilu, čak ni kada je oblačno, odnosno ako je parking u hladovini. Zatvoren auto se izuzetno brzo greje, postaje zagušljivo i prevruće. Iako je spoljna temperatura tek nešto iznad dvadeset stepeni, unutrašnjost vozila za samo jedan čas može da se zagreje i do neverovatnih 45 stepeni. Dovoljno je da životinja u takvim uslovima provede samo petnaestak minuta da bi doživela toplotni udar, a u slučaju duže izloženosti moguća je čak i smrt.

“Toplotni udar je urgentno stanje koje zahteva brzu reakciju vlasnika. Problem je što organizam psa ima drugačiju termoregulaciju od čoveka, zbog čega mu treba više vremena za hlađenje. Psi ne tolerišu visoke temperature kao ljudi. Problem nastaje kada je spoljna temperatura približna temperaturi njihovog tela, kada obično dolazi do pregrevanja. Rizičnu grupu čine i ljubimci sa disajnim problemima, kao i brahicefalične rase pasa. Zbog oblika njuške, oni neretko imaju problema sa disanjem, što direktno utiče na regulisanje telesne temperature. Šokovima zbog visoke temperature sklone su i polarne rase pasa poput haskija ili samojeda, kao i životinje koje su na terapijama lekovima”, nabraja naša sagovornica.

Najvidljiviji simptom toplotnog udara je brzo, kratko, učestalo i glasno disanje. Jezik psa i sluzokoža u tim situacijama imaju izraženu crvenu boju. Često je povraćanje, odnosno sakupljanje pene na ustima. Ako se pravovremeno ne reaguje, dolazi do pojave proliva, često sa primesama krvi, što može dovesti do kome. Toplotni udar kod pasa može imati i prateće pojave – srčani udar, grč ili spazma mišića i iznurenost. Nije retkost da životinja koja je dehidrirala ili previše vremena boravila na toploti izgubi svest ili je izdaju noge.

“Prva pomoć podrazumeva premeštanje psa iz vruće sredine. Potrebno je što pre ga rashladiti bilo kupanjem u kadi ili kvašenjem vodom, a u obzir dolaze i hladne obloge. Ne treba gubiti iz vida da su najbolje obloge od umereno hladne vode, a nikako ledene. Ni kocke leda umotane u krpu ne dolaze u obzir iako ova vrsta terapije možda zvuči logično. Razlog je u tome što naglo hlađenje sužava krvne sudove životinje, čime se onemogućavaju pravilan krvotok i vraćanje u normalu”, kaže Majstorovićeva.

Treba obratiti paznju na poteškoće u disanju i ako postoje, neophodna je pomoć veterinara. Toplotni udar najbolje se sprečava pravovremenom aklimatizacijom, a period prilagođavanja trebalo bi da traje od jedne do tri nedelje. Posledicama toplotnog udara doprinosi i pregojenost pasa, pa se tokom žarkih meseci savetuje i blaga dijeta.

Za ovo doba godine stručnjaci preporučuju i pravilno održavanje dlake ljubimca. Redovnim četkanjem i uklanjanjem starih slojeva dlake pas će se lakše hladiti. Iako deluje na prvi pogled neverovatno, postoje i rase pasa koje mogu da izgore na suncu. Reč je o kratkodlakim ljubimcima, odnosno psima koji imaju svetle noseve i uši. Oni nikako ne bi trebalo da izlaze u šetnju po najvećoj vrućini, a za slučaj dužeg boravka na suncu, obavezan je savet veterinara.

Poslednja istraživanja pokazala su da preterano izlaganje suncu kod psa može izazvati jednake probleme kao i kod ljudi, pre svega tumor kože i ostala kožna oboljenja. Solarni dermatitis (upala kože) najčešća je bolest ljubimaca zbog izlaganja suncu. Uz dermatitis, moguća je pojava kožnih tumora. Od vrste ovih izraslina zavisi i način lečenja, koji u određenim situacijama podrazumeva i hirurški zahvat.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *