zmija

Ovo su tri najsmrtonosnije zmije u Beogradu

U odnosu na neotrovnice, koje su ponekad duže od dva metra, otrovnice su kraće, deblјe i tromije. Imaju karakterističnu romboidnu ili cik-cak šaru na leđima.

Tragovi ujeda zmije obično krvare, brzo se javlјaju bol i oteklina, mogući su utrnulost i crvenilo. Kako savetuje Srpsko herpetološko društvo “Milutin Radovanović”, znaci trovanja zavise od opšteg zdravstvenog stanja ujedene osobe, a izraženiji su ako je ujedena starija osoba ili dete. Znaci su takođe izraženiji ako su ujedi na glavi ili vratu. Od simptoma javlјaju se – znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti.

– Od prve pomoći treba primeniti samo istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice. Nikako ne treba isisavati ranu, pošto se u ustima često nalaze ranice preko kojih otrov može dospeti u krvotok, navodi Srpsko herpetološko društvo.  Ujedenome treba dati što više tečnosti- vode, nikako alkohola. Nakon ukazane prve pomoći ujedenu osobu treba transportovati do najbliže zdravstvene ustanove. Kada je povređeni udalјen od naselјenog mesta može se rana i podvezati iznad mesta ujeda, ako su u pitanju noge ili ruke – savetuje Mirko Mijanović, Kragujevčanin koji se decenijama bavi hvatanjem zmija.

Najbolji savet ipak je – preventiva. Pri kretanju po terenima na kojima se mogu naći otrovnice, treba nositi čvrstu i duboku obuću i dugačke, relativno debele pantalone, pošto su noge najčešća mesta ujeda. Serum protiv zmijskog otrova sme dati samo lekar i to ako je moguće u zdravstvenoj ustanovi! Samoinicijativno davanje seruma nije preporučlјivo, zbog mogućnosti pojave anafilaktičkog šoka, usled kojeg smrt može nastupiti u roku od nekoliko minuta!

Poskok

Poskok je prepoznatljiv po tamnoj cik- cak šari na leđima, a osnovna boja zmije je sivkasta ili smeđa. Stomak im je roze ili sivkast. Dugački su od 60 centimetara do najviše metar. Imaju mali rog na nosu. Telo im je relativno debelo.  Najviše vole suva osunčana područja- hrpe kamenja, salonitne ploče, livade sa gustim niskim grmljem. U proleće i jesen aktivan je danju, a leti u sumrak i noću. Poskok je najopasnija evropska otrovnica, u prošlosti je njegov ugriz bio smrtonosan. Danas su retki smrtni slučajevi, nakon ugriza pacijenti borave nedelju dana u bolnici sa teškim siptomima trovanja.

Jedni tvrde da poskok ne može da skoči više od dužine svog tela, drugi da poskoci ne skaču, jer su debeli zbog sala, pa nemaju dovoljnu mišićnu snagu za to. Poskok se boji vode i neće u vodu sem ako nije pitanje života i smrti. Za ljude to znači da zmiju mogu oterati ako je malo prsnu vodom.

Šarka

Šarka je zdepasta i spora, kratkog repa, ovalne i pljosnate glave. Boja zmije je smeđa, ima duž leđa tamnu, vijugavu prugu sa mrljama po bokovima. Stomak im je sive do crne boje i posut je belim tačkama. Naraste oko 70 centimentara.  Ova zmija se može naći na vlažnim livadama, u šumama i planinskim kršnim predelima. Danju se sunča, dobro pliva i češća je od ostalih evropskih zmija. Živi u rupama u tlu gde spava zimskim snom, često više njih u jednom klupku. Otrov šarke sporo deluje i nije naročito snažan, ali može da usmrti i čoveka. Njen je otrov hemotoksičan, što znači da truje krv, a tkivo se raspada. Neki naučnici šarkin otrov smatraju otrovnijim i od poskokovog, svrstavajući ga čak među najotrovnije u zmijskom svetu, ali veruju da šarka zbog manje količine otrova koji može ubrizgati u ranu ne predstavlja ni približnu opasnost kao poskok.

Šargan

Šargan može da dostigne dužinu od svega 50 do 60 centimetara. Poznat je po tamnim cik- cak šarama na leđima i žućkastoj ili sivoj osnovnoj boji tela.  Šargan je jedna je od “najstidljivijih” zmija i najveći deo godine provodi pod zemljom ili starim korenjem drveća. Najviše voli planine.  Bol nakon ujeda ove zmije najsličniji je bolu nakon ujeda pčele ili stršljena. Šargan je najređa zmija u Srbiji.
Izvor:Telegraf
Pročitajte još:



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *