Pas bolesti 1

KIŠE DONOSE I BOLESTI PASA

Toplo vreme i velika količina padavina idealna su sredina za nastanak i širenje mnogih bolesti. Posebno su ugrožene životinje koje su bile izložene kiši, nečistoj vodi ili su spasene iz poplava.

LEPTOSPIROZA

O ovoj podmukloj bolesti smo već pisali u našem magazinu, mada nas padavine i reke koje nadolaze obavezuju da ukratko ponovimo kako se prepoznaje i leči.

Leptospiroza, poznata i kao tifus pasa, zarazna je bolest koju izaziva bakterija leptospira. Prenosi se neispravnom i prljavom hranom i vodom, a psi sa njom dolaze u kontakt preko predmeta, uhvaćenih zaraženih glodara, boravkom u stajaćoj vodi… Infekciju šire i psi međusobnim njuškanjem polnih organa, kao i lizanjem mesta na kom uriniraju. Uglavnom se javlja u toplom delu godine koji daje idealnu sredinu za razvoj bakterija. Sama bolest može nastati za sedam do 20 dana od infekcije, a njen tok je jako brz. I ljudi mogu oboleti od ove opasne bolesti.

Zaraženi počinje da odbija hranu, povučen je, povraća ili ima proliv koji vremenom postaje krvav. U prvim fazama bolesti temperatura se naglo povećava i dostiže i 41. podeok, kada se pojavljuje i žutica na sluznicama. Obolela životinja u ovoj fazi leži i miruje, javlja se i dehidratacija, a može doći i do zastoja rada bubrega.

KJU GROZNICA

Bolest je raširena na gotovo svim kontinentima, a stručnjaci smatraju da veliki broj slučajeva prolazi van očiju i evidencije veterinarskih službi. Prirodni domaćini uzročnika su preko 100 vrsta sisara, kao i krpelji. Od domaćih životinja kju groznica je najčešće ustanovljena kod ovaca i koza, zatim kod goveda, a tek nešto ređe kod konja ili pasa. U situacijama kao što su poplave dolazi do mešanja rečne i otpadne vode, izmeta i urina različitih životinja, što u kombinaciji sa toplim vremenom i ostalim nečistoćama stvara idealnu sredinu za razvoj mokroorganizama.

U prirodnim žarištima kju groznice najvažniji rezervoar i izvor zaraze su krpelji, jer se kod njih zaraza održava doživotno. Među divljim i domaćim životinjama prenosi se ubodom krpelja. Preko larvi i nimfi ovog prenosnika bolest se širi na poljske miševe, zečeve, pacove, dok odrasli krpelji napadaju veće životinje, najčešće pse. Uzročnik bolesti širi se izlučevinama – mokraćom, izmetom, balama… Pošto se zarazi, pas postaje apatičan, slabog apetita, nezainteresovan za igru ili šetnju, a redovan pratilac ovih promena je i povišena telesna temperatura. Kju groznica najpre napada gornje delove disajnog trakta, posle čega bolest zahvata pluća. Na postojanje opasnosti signalizira pojava kijanja, kašlja i izlučevine iz nosa, što svakom vlasniku treba da bude znak da ljubimca odvede kod veterinara. Prisustvo oboljenja utvrđuje se analizom krvi i snimanjem pluća. Stručnjaci kažu da je za precizno utvrđivanje anamneze bolesti, od čega u velikoj meri zavise uspeh i trajanje lečenja, izuzetno važno da vlasnik što preciznije opiše okolnosti u kojima je bolest nastala. To se posebno odnosi na trenutnu situaciju u kojoj se očekuje da čovek naglasi da je pas dosta vremena proveo na kiši, bio u kontaktu sa neispravnom vodom za piće ili je spasen iz poplava.

Lečenje se uspešno sprovodi antibiotskom terapijom. Ukoliko je bolest precizno utvrđena, već prve sedmice od početka uzimanja lekova pojavljuju se prvi znaci poboljšanja, dok do potpunog izlečenja dolazi za petnaestak dana. Upravo relativno lagan put do izlečenja jedan je od najjačih argumenata zbog kog bi većina vlasnika i na samu sumnju da pas boluje od kju groznice trebalo da se obrati veterinaru. Jer su u suprotnom komplikacije teške i bolne. Ako se ne leči, ovo oboljenje dovodi do težeg stradanja pluća, sakupljanja tečnosti u njima, oteklina, otežanog rada srca. Zapuštena bolest, zbog svih ovih faktora, eskalira malim unosom kiseonika u organizam, što na kraju dovodi do fatalnog ishoda.

OTITIS

Kontakt sa nečistom vodom, boravak u vlažnoj sredini u kombinaciji sa toplim vremenom mogu da dovedu do upale ušiju – otitisa. Do ove vrste oboljenja dolazi zbog naglog povećanja bakterija ili gljivica u ušima. One su u manjoj meri uvek prisutne u ušnim kanalima psa, ali u tom obimu ne izazivaju veće probleme. Ulazak prljave vode ili nečistoće doprinosi njihovom naglom bujanju, zbog čega se javljaju bolovi. Na prisustvo nekog vida otitisa ukazuje ponašanje životinje, koja određenim pokretima signalizira da ima bolove u ušima. Pas intenzivno češe glavu i okolinu ušiju, javlja se crvenilo sluzokože između spoljnog i srednjeg uha, kao i oticanje školjke, koja može čak i da zatvori slušni kanal…

Iako na prvi pogled ovo oboljenje ne izgleda opasno, veterinari mu pristupaju vrlo odgovorno. Lečenje počinje uzimanjem brisa uva (antibiograma), kako bi se utvrdilo da li je reč o gljivicama, bakterijama ili jednostavnoj alergijskoj reakciji. Zavisno do rezultata, pacijent sa upalom u ušima tretira se antigljivičnim lekovima ili antibioticima, a moguće je i kombinovano lečenje. Psu se lekovi daju obično između pet i sedam dana, posle čega sledi provera postignutog rezultata ponovnim antibiogramom.

Ukoliko se ne leči, otitis može napraviti čitav niz komplikacija. On gotovo neizostavno vodi do trajnog oštećenja sluha, što psu pravi veliki problem. Bolest može da pređe u hroničnu, što znači da je životinja gotovo neprekidno izložena bolu, zbog čega nastaje lanac drugih problema sa ponašanjem, ishranom, radom ostalih organa…

Pas-bolesti-2

DIROFILARIJA

Naglo razmnožavanje komaraca u delovima zemlje u kojima je došlo do izlivanja reka iz korita povećava šansu da se u ovim područjima javi bolest srčanog crva. Reč je o oboljenju koje, iako potencira srce u nazivu, uglavnom napada pluća i krvne sudove. Raznose ga komarci, tako da su posebno ugroženi psi koji žive u blizini močvarnih terena, vodotokova, kanala i bara.

Srčani crv ili dirofilarija imitis je vrsta parazita, valjkasta glista koju prenose komarci u fazi sisanja krvi i koja može dostići dužinu veću i od desetak centimetara. Prisustvo parazita dovodi do bolesti nazvane kardiovaskularna dirofilarioza, koja pripada krugu izuzetno opasnih oboljenja koja mogu da izazovu i smrt životinje. Kako dirofilariju prenose komarci koji su najaktivniji u toplom delu godine, a razvoj parazita traje oko pet meseci, upravo smo u dobu kada parazit počinje da deluje i punom snagom napada organizam životinje.

Kao primer koliko je ovo parazitsko oboljenje rasprostranjeno mogu da posluže iskustva iz Beograda. Istraživanja na bazi nasumično odabranih pasa iz prestoničkih naselja sa leve obale Dunava pokazala su da je čak polovina životinja pozitivna na prisustvo ove bolesti. Da se kod naših ljudi ona često pogrešno smešta u tropske krajeve, doživljava kao mit ili uzima kao prazna priča, doprinosi i činjenica da postoje delovi Srbije, naročito u višim krajevima ili na jugu zemlje, gde srčani crv nije primećen niti zabeležen ni u jednom jedinom slučaju.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *