bokser lezi na travi

Politički ablek

Umesto praznične čestitke, urednici magazina Pas su odlučili da podele sa vama neka razmišljanja i stavove. Prenosimo vam Uvodnu reč iz novogodišnjeg broja koji je upravo u prodaji.

 

Džukele, lutalice… Mi smo to rešavali lovcima. Dođu noću, pomlate kerove. Danas ne smeš kera da diraš, a ne smeš ni da ga truješ. To je svuda ogroman problem, ali to su nakaradni zakoni, koje smo usvojili, to su norme koje su za nas nenormalne.

Ovo je, i to za javnom govornicom na sednici Skupštine opštine, izgovorio ni ne trepnuvši Živorad Smiljanić, predsednik opštine Apatin. Posao ovog čoveka je (nažalost) politika, a ona je kako nas je na Fakultetu političkih nauka naučio profesor Čedomir Čupić „delatnost usmerena na vođenje zajedničkog života, u skladu s njihovim potrebama, ciljevima i sredstvima u određenoj zajednici”.

Nasuprot klasičnom antičkom shvatanju koje podrazumeva da ova delatnost bude moralna, da teži oblikovanju vrlina, jednakosti, jedinstvu… ovaj očigledno priučeni političar odabrao je novovevekovno Makijavelijevo poimanje – dakle, nemoralnost, disciplinovane podanike, nejednakost, podređenost…Pomenuću i da je partija koja je uposlila ovog čoveka deo Socijalističke internacionale, svetske organizacije „levih” političkih partija, dakle, onih koje su se izborile za  prava radnika, prava žena, ekološku osvešćenost… Ovaj politički ablek nije izgleda ukapirao za šta treba da se bori, pa je izabrao da oštri stavove na političkim protivnicima koji mu ne mogu oponirati. I u tim stavovima nije usamljen. Znam još neke lovce po vojvođanskim selima koji pitanje lutalica rešavaju mecima. I ne samo lutalica, već i komšijskih pasa, neomiljenih kuja i slično. Čini se da Smiljanićevu politiku slede mnogi njemu slični, ali se nadam da je onih drugih, zbog kojih bi razni smiljanići trebalo da se postide, ipak više. Jedan od takvih je i 17-godišnji Alsan. On je iz Sirije do grčkog ostrva Lezbos prevalio 500 kilometara peške. Nosio je dva ranca, u jednom svoje lične stvari, u drugom za Rouz, malu kujicu, štene haskija. Bežeći od rata, Alsan nije imao ni najmanju nedomumicu da li da ostavi svoju Rouz nadohvat metku.

Divan je primer da neko čuva životinje u vanrednim okolnostima, a u mirnodopskim bi to trebalo da se podrazumeva. Bar bi tako trebalo, zar ne, Živorade? Zato nismo hteli da u ovom prazničnom broju ističemo razne smiljanić-manire, već naprotiv, odlučili smo da odaberemo klasičan antički pristup i našim temama promovišemo moral, vrline, ljubav prema najbližima… A srećna Nova godina će već doći…

 

 

 

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *