setnja

Rent a…dog

Filmove iz video-klubova više ne iznajmljujemo, ta praksa je ostala u davnom 20. veku. Da li nam 21. vek, po svemu brži od prethodnog, donosi iznajmljivanje kućnih ljubimaca, koji će nas, kao nekad filmovi, zabaviti, nasmejati ili rastužiti na sat ili dva? Tako nešto se u Srbiji još uvek nije desilo i nema najava da uskoro hoće. Međutim, u „novom svetu“ je tako nešto već uveliko u praksi. Nekima donosi ljubav, nekima pažnju, a nekima – odličnu zaradu.

Nema organizacije za zaštitu životinja koja ovakav potez neće osuditi. Jednostavno, prema njihovom mišljenju, u takvom čovekovom „poslu“ nema ničega što može koristiti kućnim ljubimcima. I tačno tako – mnogo povremenih vlasnika psa ili mačku neminovno čine nervoznim. Prilagođavanje različitim temperamentima samo može da ih zbuni i da izazove stres kod životinje koja prirodno želi rutinu i ponaša se u skladu sa čovekom. Pojedine organizacije idu i u pravcu da ljude koji iznajmljuju životinje nazovu zlostavljačima. Nimalo čudno ako znamo podatak da u Japanu ispred radnji koje se bave rentiranjem ljubimaca postoje displeji na kojima se smenjuju slike pasa, s njihovim karakteristikama, uzrastom i sposobnostima. Pre nego što se odluče za životinju, saznaće i da li taj pas voli duge šetnje, treba li s njim trčati ili se pak maziti. Psi su u Japanu definitivno najtraženiji, ali „na biranju“ su i zečevi, ptice, kornjače, mačke – i sve to na sat ili na nedelju dana. Teško da ovakav princip može doneti bliskost, prisnost i povezanost ljudi i životinja, ali oni koji iznajmljuju očigledno su svesni svojih nemogućnosti da o psu brinu i posvete mu se. Pre nego što kolektivno osudimo iznajmljivanje – setimo se svih pasa koje viđamo po svim gradovima u Srbiji, koji su nekad bili nečiji (makar po ogrlicama to možemo zaključiti), a sada tužno tumaraju ulicama jer je „vlasnik“ naknadno shvatio da nema vremena, novca ili volje, pa je namerno ostavio otvorena vrata dvorišta ili brzom brzinom pobegao iz parka tokom šetnje…

Nema organizacije za zaštitu životinja koja ovakav potez neće osuditi. Jednostavno, prema njihovom mišljenju, u takvom čovekovom „poslu“ nema ničega što može koristiti kućnim ljubimcima

Psi koji neće da se kupaju

Psi koji neće da se kupaju

Definitivno humanija vrsta iznajmljivanja trenutno „cveta“ u Americi, tačnije, Sjedinjenim Američkim Državama, ali i u Velikoj Britaniji. U pitanju je iznajmljivanje putem sajta www.borrowmydoggy.com – kao što se iz prevoda može zaključiti, nije u pitanju gore opisano iznajmljivanje već pozajmljivanje. To funkcioniše kao već dobro poznato ustupanje stana kad niste tu (ne u Srbiji, naravno) – samo ovde ustupate kućnog ljubimca, odnosno prosleđujete ga nekome jer niste u mogućnosti da neko vreme brinete o njemu. Bilo da je u pitanju radno vreme, službeni put, godišnji odmor ili druge obaveze, postoje oni koji će rado primiti kućnog ljubimca na određeni period. Jednostavno, putem ovog sajta se vlasnik i onaj ko želi da „pozajmi“ kućnog ljubimca pronalaze, i sve to, makar u Velikoj Britaniji, bude mnogo jeftinije od specijalizovanih pansiona ili hotela za kućne ljubimce – oko 25 funti košta godišnje članarina za one koji traže nekoga ko će čuvati njihove ljubimce kad oni ne budu u mogućnosti, dok onaj ko želi ljubimca na popodne, vikend ili nedelju dana, treba da plati oko 8 funti.

U SAD postoje i drugačije vrste druženja sa psima koje povremeno želite. Na primer, na sajtu www. dogvacay.com prvenstveno se prijavljuju oni koji sebe opisuju kao ljubitelje pasa. Potom naprave svoje profile i tu opisuju sebe kao i svoja iskustva sa psima (poprilično liči na sajtove za upoznavanje), a vlasnici biraju kome će poveriti svoje ljubimce na čuvanje. Noć čuvanja može biti plaćena i do 25 dolara, a vlasnici popularno nazvane „dogsitere“ rangiraju i na taj način pomažu sledećem korisniku koji će svoje poverenje potencijalno pokloniti istom siteru. Svaka rezervacija podrazumeva i osiguranje psa i plaćene usluge veterinara ukoliko je to neophodno dok je „usluga na snazi“. Kad se dogovoreno završi, deluje kao da su svi zadoljni – vlasnik jer kućni ljubimac nije bio sam, a „čuvar psa“ jer, takođe – nije bio sam.

Ceo ovaj postupak pojednostavljuje probleme koje često imamo kad nemamo kome da ostavimo ljubimca – u Srbiji se bez ovakvih i sličnih načina moramo oslanjati na pomoć roditelja, prijatelja, komšija… Svesni da je malo onih koji su spremni da preuzmu brigu o našem ljubimcu dok nismo tu. To istovremeno omogućava onima koji su svesni svoje nespremnosti da preuzmu obavezu i konstantno imaju kućnog ljubimca – da ljubav pruže nekome na određeno vreme. Možda oni koji su vezani za svoje pse ne mogu da shvate ustupanje psa nekome koga ne poznaju, ali razumeće oni koji su nekad bili u situaciji da nešto iskrsne jer tada sledi panika – gde s ljubimcem? U Srbiji na ovo pitanje svi moramo samostalno odgovoriti i dovijati se – dok neko ne proceni da ovakvi i slični problemi mogu biti prilika za unosan posao. To neće učiniti da nam naši psi manje nedostaju kad nismo s njima, niti će oni koji ih čuvaju osetiti pravu povezanost čoveka i životinje ali, jednostavno – olakšaće život.

A način života već odavno diktira tempo – i nama i kućnim ljubimcima. Zvuči surovo ako znamo da se na sličnim sajtovima razmenjuju pročitane knjige ili ustupaju parking-mesta, ali još surovije je da pas bude sam i preplašen. Ko god da ga čuva, obavezno ga nagradite poslasticom ili igračkom prilikom povratka – tako ćete učiniti da vam se raduje još više nego što možda očekujete.




2 komentara za “Rent a…dog

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *