slepi pas

URADI SAM Kako se kreće pas koji je slep?

 

U Srbiji nije nimalo lako biti slep čovek. Ulice, javni prevoz, institucije pa čak i komercijalni sadržaji ni najmanje nisu prilagođeni osobama koje nemaju vid. A šta tek reći koliko se misli o psima bez vida? Nimalo, naravno.

Ipak, u nekim drugim državama ima i vlasnika pasa koji o tome itekako promišljaju. Daily mail je upravo objavio priču o ljubiteljima pasa koji su smislili čudnovatu, ali prostu napravu koja olakšava samostalno kretanje psima bez ovog čula.

Prvi koji je probao ovu spravu je pas Badi iz SAD. Oko vrata su mu pričvrstili prsten, koji nije mnogo težak i dovoljno je savitljiv, a itekako olakšava kretanje. Slep pas se sada slobodno kreće sam po kući, a svaki put kada dođe do zida, komada nameštaja, zatvorenih vrata i slično, ovaj prsten amortizuje udarac. Samim tim, Badi nema više “ne zarađuje” povrede u meri u kojoj ih je sticao ranije, a ujedno se i mnogo se slobodnije kreće jer nema više ni toliki strah od opasnosti koje bukvalno vrebaju iza svakog ćoška.

Badi je inače oslepeo od katarakte i gotovo nigde nije želeo da se kreće bez svog gazde.

Ovaj izum mu je svakako olakšao život, a patent bi se možda mogao uskoro i komercijaizovati. U međuvremenu, ukoliko vam je potreban, od Badijevog prijatelja možete da “pozajmite” makar ideju.

ŠTA JE TO UOPŠTE KATARAKTA

Katarakta (zamućenje sočiva) predstavlja vodeći uzrok gubitka vida kod životinja, naručito među rasnim i starijim psima. Ona predstavlja mehaničku opstrukciju na putu svetlosti do retine (neurosenzornog dela oka). Medikametozna terpaija nema uticaja na kataraktu pa je jedini mogući naćin da se ona ukloni – operacija.
Operacija katarakte je prevashodno procedura izbora koja ima za cilj ponovno vraćanje vida. Međutim, indikacije za uklanjanje kataraktom zahvaćenog sočiva su kada ono izaziva i druge probleme kao što su: hronična upala uvee (LIU), glaukom, anteriorno deplasiranje sočiva, odvajanje retine (RD)…

Pošto psi imaju sposobnost da se dobro prilagode i kompezuju manja ili nekompletna zamućenja sočiva, kao i gubitak vida na jednom oku, funkcionalni vid nije zahvaćen sve dok se ne razvije bilateralna zrela katarakta. Ranije se razmatranje operacija katarakte uzimalo u obzir tek kada životinja oslepi, udara u prepreke i nije sposobna za normalan život. Međutim, poboljšanje hirurških tehnika, kao i činjenica da većina primarnih katarakti progredira do kompletne, idu u prilog ranijem uklanjanju katarakte u odnosu na kasnu kataraktu. Statistika ukazuje na veći procenat uspeha kod operacije nezrelih katarakti u poređenju sa operacijama zrelih i prezrelih katarakti.

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *