psi u ljubavi haski

Pas i polne bolesti: Kad ljubav zaboli

Jedini siguran seks je onaj koji ne postoji. Ova ironična izreka kojom uglavnom pribegavaju lekari i psiholozi kada mlade upozoravaju na rizike od nekontrolisanog stupanja u seksualne odnose i opasnosti od prenosivih bolesti može da se primeni i na pse. Jer, kao i ljudi, i naši ljubimci su izloženi nizu oboljenja koja se prenose seksualnim putem i koja mogu da budu izuzetno opasna za njihovo zdravlje.

 

 

Izvor: magazin Pas

Psima je kao i njihovim vlasnicima svojstveno da su društvena bića, da komuniciraju kako sa ljudima, tako i sa drugim psima. Nije zato čudno ni kada se posle dužeg sretanja u parku, razmene pozdrava i zajedničke igre među paru pasa rodi – ljubav. Svega par trenutaka strasti, (čiji je intenzitet prirodno srazmeran meri zabranjenosti), posebno ukoliko se događa van vidokruga vlasnika, dovoljno je da proizvede silne glavobolje i samom psu i njegovom vlasniku.

Naši prijatelji izloženi su nizu polno prenosivih bolesti, koje im prete gotovo na svim mestima gde se kreću. Najrizičnija grupa su životinje koje su u periodu reprodukcije, a smanjenje rizika od polnih bolesti upravo je jedan od osnovnih razloga zbog kojih veterinari preporučuju sterilizaciju.

Koliko su ova oboljenja česta kod naših pasa, kakvi su rizici od njih i kako se leče pitali smo redovnog saradnika magazina Pas docenta Vladimira Magaša sa Katedre za porodiljstvo, sterilitet i veštačko osemenjivanje domaćih životinja Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

Magaš napominje da polno prenosive bolesti, pre svega, sagledavamo u kontekstu oboljenja genitalnog trakta, koja mogu da se jave i kod pasa koji su sterilisani iako su, naravno, daleko češća kod nesterlisinanih životinja koje učestvuju u razmnožavanju.

dr vladimir magas

„Transmisibilni venerični tumor među najčešćim je polno prenosivim bolestima i karakterističan je za pse koji žive u Beogradu, ali i u većini gradova sa brojnom populacijom pasa. To je posebna vrsta tumora koja se transplantacijom, odnosno lako otkidivim delićima tkiva prenosi sa životinje na životinju. Ova bolest zadaje veliki problem obolelom psu i vlasniku jer ume da postane i maligna, ali i da dovede do skoro potpunog uništenja organa za parenje. Ova vrsta tumora može metastazirati i na drugim organima, naročito na glavi psa. Ipak, na njegovom udaru najčešće su polni organi pasa koji tokom razvoja bolesti prolaze kroz niz nimalo prijatnih promena“, objašnjava naš sagovornik.

U dokumentaciji docenta Magaša nalazi se niz fotografija koje najbolje svedoče koliko je ova vrsta tumora opasna, kao i do kakvih komplikacija može da dovede. Nema spora da su u najrizičnijoj grupi psi lutalice, koji se slobodno pare i razmnožavaju. Ništa manje nisu ugrožene ni životinje u azilima, kao i svi psi koji s njima kontaktiraju. Ovaj virus poznatiji po skraćenici TVT može da se prenese i na rasne kućne pse, koji imaju dodir s rizičnim grupama. Uprkos uvreženom shvatanju, parenje nije jedini način za širenje ove bolesti, već i naivna igra u parku, skakanje i lizanje mogu biti put za prenos ove bolesti. Psi međusobno komuniciraju putem njuha i jezika, čime i bez bezobraznih radnji mogu da budu zaraženi.

„TVT se leči hirurški ili citostaticima. Prvi rezultati dolaze posle nekoliko nedelja uzimanja terapije kad nastupa faza reparacije razorenog tkiva polnih organa. Iako su veoma neprijatni i vrlo ružno izgledaju, tumori su, ipak, izlečivi. Problematični su, međutim, zapušteni slučajevi u kojima je došlo do velikog razaranja tkiva, gde posledice mogu biti mnogo ozbiljnije. Zato je važno da vlasnici budu odgovorni, da redovno pregledaju svoje životinje kako bi bilo kakav simptom ili promene na telu bile što ranije otkrivene. Prvi znak da tumor postoji jeste krvavi iscedak iz vagine ili prepucijuma, koji najbolje ukazuje da je pomoć veterinara neophodna“, objašnjava Magaš.

U otkrivanju tumora najveća smetnja je neodgovornost vlasnika, koji svom ljubimcu ne posvećuju dovoljno pažnje, što stvara velike probleme i ozbiljno komplikuje lečenje. Vlasnici bolest uočavaju tek kada primete krvavljenje, najčešće iz penisa ili vagine psa, što je znak da je bolest već uzela široke razmere.

Docent Magaš ukazuje da ovom krugu bolesti pripada i bruceloza – oboljenje karakteristično za pse koji se pare, odnosno namenjeni su za reprodukciju. Brucela kanis je poseban soj bakterije koja se često dovodi u vezu sa ovcama i kravama, iako su na njenoj meti i druge životinje, pa i psi. Nije u velikoj meri infektivna, iako pod posebnim uslovima može da se prenese i na čoveka. Među psima se prenosi tokom parenja, a njene posledice kod ženki su pobačaji, dok kod mužjaka dolazi do upale testisa i okolnog tkiva.

„Opasnost predstavlja i herpes. Reč je o virusnoj infekciji od koje posebno zaziru vlasnici rasnih pasa, jer kod kuja dovodi do rađanja slabo vitalnih ili mrtvih štenaca. Od ove bolesti naročito zaziru odgajivači i svi koji se bave priplodom rasnih i skupih pasa. Za ovu vrstu virusnih infekcija postoji i vakcina, ali, nažalost, u Srbiji nije registrovana“, kaže naš sagovornik i podseća da se vlasnici često snalaze da bi pomoću nje zaštitili svoje ljubimce.

U zemljama gde je ovaj medikament odobren za korišćenje kuja se vakciniše sedam dana posle parenja i isto toliko pred štenjenje. Tako se dobija imunološki jača štenad, koja ima veću šansu za preživljavanje. Nosioci ovog virusa često su bez ikakvih simptoma i virus `radi` samo tokom parenja, odnosno porođaja. Da bolest postoji jasno je kada je već kasno – kada na svet dođu beživotni štenci.

„U krug polnih bolesti koje tište naše ljubimce ubrajaju se i druge bakterijske i virusne bolesti koje se prenose golim kontaktima među životinjama. Česte su stafilokokne infekcije, u čijoj je srži virus stafilokoke koji je izuzetno otporan i koji kada se zapati u mlečnim žlezdama kuje ume da napravi izuzetno velike komplikacije. To je utoliko opasnije jer štenci sa mlekom koje uzimaju u sebe unose i opasan virus. Posledica toga jeste povećana smrtnost podmlatka, slabija otpornost, sporo napredovanje…“, jasan je Magaš.

Pritajenom opasnošću veterinari smatraju mikoplazmu, koja se teško otkriva i dijagnostikuje. Obično se javlja kad vlasnici uoče problem u reprodukciji, posle čega sledi terapija antibioticima, koji se propisuju sve dok se životinja potpuno ne očisti od uzročnika bolesti. Na ovo oboljenje ukazuju učestali „promašaji“ u trudnoći, kada ne dolazi do začeća. Sve to ponekad ume i dosta da košta, naročito ako su u pitanju rasni psi koji su u konkurenciji za takmičenja, pa se partner za parenje traži (i plaća) u inostranstvu.

Kao i kod ljudi, kao posledica polno prenosivih bolesti može da se javi sterilitet, bilo privremeni ili trajni, što zavisi od stadijuma bolesti, brzine dijagnoze, načina terapije…

Sve ove bolesti izuzetno je teško sprečiti, a prevencija se svodi na zabranu kontakta ljubimca s nepoznatima i psima sumnjivog zdravstvenog biltena. To posebno važi za životinje koje nemaju vlasnika i koje se slobodno kreću i imaju polne odnose sa drugim životinjama. Psi lutalice su vrlo prisutni u našim gradovima i veoma često znaju da budu prijatni i umiljati, ali znaju da budu nosioci opasnih bolesti. Zato se jedini savet vlasnicima za prevenciju svodi na četvore otvorene oči i strogu kontrolu druženja sa drugim životinjama. Jer par trenutaka slobodne ljubavi nije vredno zdravlja naših ljubimaca.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *