Apostol i Bafi

Aleksandar Apostolovski: BIŠON PO MERI NACIJE

Moj pas se zove Bafi i nešto je veći od mobilnog telefona koji koristim. Psa rase bišon kupio sam ćerkici kako bih joj odvojio pogled od displeja različitih elektronskih spravica i eventualno joj pokvario drugarstva po društvenim mrežama. Postoji i drugi razlog, koji roditelji nerado pominju kad deci kupuju pse. Udovoljavamo klincima koji su po ceo dan sami.

Ali, ako grižu savesti ostavim po strani, razume se da sam, poput ostalih očeva, primetio kako mi posle kupovine Bafija uši sve više i više rastu, dok Bafiju ostaju iste. Taj osećaj pojave magarećih ušiju ima nekoliko nas komšija koji šetaju te bele, čupave psiće koji toliko podsećaju na igračke na navijanje. Samo im treba menjati baterije, govore maliciozni vlasnici velikih kerova, dok se okupljamo u ranu zoru. Ćerkica za to vreme, naravno, spava.

Ako se složim s tezom da vlasnici liče na svoje kuce, istina je, barem sa stanovišta estetike, porazna po mene. Mačo muškarac, naime, šeta opasne pse jer je to, pored silikonske cice, njegov statusni simbol. Bafi i ja, međutim, izazivamo drugačije asocijacije, te sam postao predmet podsmeha ne samo svoje ćerke koju drma pubertet.

Ali moram da priznam da je osećaj koji gajim prema tom kučencetu jači od poraznog prizora koji izazivamo dok šetamo. Nisam, zapravo, nikad siguran ko je zaista na povocu.

Postoji još nešto zbog čega se raspilavim dok pričam o Bafiju. Pacifikacija i feminizacija nacije ima nekoliko pojavnih oblika, ali je svakako jedna od najvidljivijih ta što za kućne ljubimce, umesto mahom krvoločnih pitbulova, rotvajlera ili šarplaninaca, poslednjih godina biramo malecne bele psiće. One poput Bafija.

Po broju ljudi koji imaju bišone, maltezere i ostale kučiće igračke, moglo bi se zaključiti da postajemo pokorni građani. Ali, bar imamo pedigre.

Bišoni postaju gotovo regularni članovi porodica. Oni su neka vrsta gospodskih psića. Nisu džukele, ne linjaju se, nemaju prepoznatljiv miris, tako karakterističan za pse. Birajući njih, kao da kažemo da smo i mi pripitomljeni i uklopljeni u sterilni, novi svet neoliberalnog doba, koji je definisao najveći filosof neoliberalne epohe. Ne mislim na Slavoja Žižeka već na Ekrema Jevrića, koji je naše ništavne živote opisao u stihu:Kućaposô!Uz dodatak koji je logičan. I kredit za stan, i bišon na uzici!

Postoji možda još jedan razlog zašto u današnjoj Srbiji nema toliko velikih džukela. Naime, te zverke jedu bar kilo mesa na dan. A ljubitelji pasa jedva imaju i za lebac. Bafi, međutim, jede kao kanarinac.

300x250px




2 komentara za “Aleksandar Apostolovski: BIŠON PO MERI NACIJE

  1. miroslav grozdanovic

    G,-ne Sasa, pre dosta vremena sam dobio od mog prijatelja vasu pricu o vasem ocu na samrti-bacila me sa nogu ! (Ja imam 73god. i troje dece, sedmoro unucadi, najmladja unuka ima 17god.) Svima sam poslao E-postom taj kratak tekst prepun topline i ljubavi . Nadam se da je i Vas otac diziveo da ga procita, to bi mu bio najlepsi poklon i dokaz Vase tople ljubavi kojom je obdaren .
    Sa puno lepih zelja pozdravljam i zelim sve najlepse

    Reply
  2. Miroslav Grozdanovic

    Postovani g-ne Aleksandre,
    Pre par meseci sam od kolege E-postom dobio vasu pelepu pricu o Vasem ocu kako je na nas, penzionerski nacin dovodio u rad zadnje stvari pred odlazak “na onaj put sa kojega nema povratka . Imam 73g., troje dece i sedmoro unucadi, od kojih je najmladja vec sa 17 godina. Nadajuci se da ce shvatiti i osetiti toplinu kojom je ta Vasa prica ozracila i podigla na nivo prave plemenitosti Vasu ljubav iskazanu svom ocu, svima sam poslao to dirljivo pokazivanje tako divnog osecaja kao sto je ljubav prema svojim roditeljima. Divim se ljudima koji ta najlepsa osecanja umeju da opisu recima !
    Primite moje pozdrave i najlepse zelje
    M. G.

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *