bokser lezi na travi

I vaš pas može imati epi napad. Šta učiniti?

Poznato je mnoge bolesti od kojih pate ljudi, pogađaju i naše pse. Magazin Pas vas upoznaje sa napadima, koji mogu biti različitih uzroka i posledica, a ubedljivo najčešći je – epinapad.

 

Izvor: magazin Pas

Zašto moj pas ima napad?

Ima mnogo različitih razloga zbog koji pas može da dopije napad. Osim epilepsije, pas može doživeti ovaj napad usled drastičnog pada šećera u krvi, manjka kalcijuma, toplotnog udara, zbog nekih infekcija disajnih puteva, nakon povrede glave, oboljenja jetre ili bubrega, trovanja, slabe cirkulacije ili (što je najređi slučaj) kao posledicu tumora na mozgu. Ako vaš pas ima manje od osam godina, najčešći uzrok je epilepsija. U većini slučajeva, epilepsija, uz adekvatan medicinski tretman može sasvim dobro da se drži pod kontrolom.

 

Šta je zapravo napad i šta ću tačno videti kad se on dešava?

Napad se javlja kao rezultat neuobičajenih elektro aktivnosti u mozgu. One uzrokuju da se mišići iznenada grče i isto tako naglo opuštaju. Iako ove kontrakcije nisu preteće po život, vaš pas gubi kontrolu nad sostvenim telom i to može delovati zaista zastrašujuće. S druge strane, ukoliko ove kontrakcije traju dugo ili su učestale, mogu biti i preteće po zdravlje pa i život.

Nijedan napad ne liči na drugi, odnosno ne postoje dva identična napada, ali možete da prepoznate kada će se desiti. Tada pas počinje da drhti, oči mu se razgorače, može da padne ili da legne na pod i da laje poprilično glasno pa čak i agresivno. Možete da uočite i kako pas neuravnoteženo trepće, škljoca vilicom, da vidite kako mu prekomerno curi pljuvačka ili mu “pobegne” malo urina ili izmeta.

Nakon napada, vaš pas može delovati dezorjentisano pa čak i kao da je slep. Ovo stanje može da traje poprilično dugo, ali svakako ne duže od dva sata.

 

Šta da radim?

  1.  Ne paničite – mada je jasno da je ovo lakše izgovoriti nego uraditi.
  2. Fokusirajte pažnju na potrebe vašeg psa i zapamtite, izuzetno su male šanse da će se vašem psu nešto opasno desiti.
  3. Pomerite psa što dalje od izvora opasnosti, odnosno što dalje od predmeta na koje bi se mogao povrediti, ali isto tako pazite i da se i vi sami ne povredite. Izbegavajte da tokom napada dodirujete psa, a naročito ne prilazite vilici i ustima jer bi mogao da vas (naravno ne namerno) ugrize pošto psi u tom trenutku nemaju kontrolu nad svojim mišićima ni pokretima. Bolje da se držite na distanci jer se zaista veoma retko može desiti da se psi, tokom epinapada, udave sosptvenim jezikom. To se eventualno dešava samo u pojedinim slučajevima i kod manjeg broja rasa, odnosno kod onih koje imaju spljoštenu facu, kao na primer mops. Zato je najbolje da tokom napada ne intervenišete.
  4. Upišite vreme kada je napad započeo tako da biste mogli da evidentirate precizno dužinu trajanja. To će biti veoma korisna informacija vašem veterinaru.
  5. Ako napad traje duže od četiri minuta, obavezno pozovite svog veterinara i zakažite pregled odmah! Pokušajte da u međuvremenu držite psa na što hladnijoj temperaturi (ali ga nipošto ne umotavajte u ćebad i peškire) jer se tokom napada temperatura tela znatno povisi.

Ukoliko želite da se dodatno informišete o epilepsiji kod pasa, preporučujemo vam sledeći link: www.epilepsyindogs.co.uk

 

A na ovom linku možete preuzeti obrazac na kojem biste vodili dnevnik epinapada. Tu možete da beležite vreme trajanja napada, ali i vodite evidenciju št aje pas radio/jeo pre nego mu je pozlilo.

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *