macke-protiv-pasa-pogledajte-super-slatku-video-kompilaciju-900x600-20131144-20131107145615-4aa8ced66562dde2e82cc9523512bd2e

DA LI SU PSI PAMETNIJI OD MAČAKA

Postoji li način da se naučno i jednom zasvagda utvrdi koja je od dve ljudima omiljene životinjske vrste inteligentnija? Zapravo, nije malo istraživanja i teorija koje pokušavaju da odgovore na ovo pitanje. A većina ide u prilog čovekovog najboljeg prijatelja

 

Izvor: magazin Pas

Kad razgovor u kafani zamre, postoji tema koja će sigurno podgrejati atmosferu. I ne, ne govorim o politici niti o fudbalu. Ako želite da izazovete svađu, dovoljno je da kažete da su psi pametniji od mačaka (ili obrnuto). Društvo će se u tili čas podeliti u dva tabora – kučkare, koji će tvrditi da su psi ne samo najpametniji već i najbolji ljubimci, i mačkare, koji će to isto tvrditi za mačke.

Argumenti su već poznati. Ljubitelji pasa samozadovoljno će postaviti pitanje: „Može li tvoja mačka da pronađe skrivenu drogu, otkrije bombu ili uđe u trag izgubljenom detetu? Ili bar da ti donese papuče? Ili makar da se odazove kada je zoveš po imenu?“

Na iznetu primedbu ljubitelj mačaka će samo frknuti i odvratiti da to što se psi lako dresiraju nikako nije argument u prilog tezi o superiornoj inteligenciji pasa.

„Naprotiv“, reći će samouvereno mačkar. „To govori sasvim suprotno – mačke upravo zbog svoje inteligencije ne prihvataju da im ljudi govore šta da rade. One same odlučuju kako će živeti i koga će voleti.“

Svađa će se završiti tako što će svi ostati duboko
ukopani u svojim rovovima ubeđeni da su u pravu i ne priznajući da, makar malo, na njihovo rasuđivanje utiče činjenica da više vole pse (odnosno mačke).

Postoji li način da se naučno i jednom zasvagda utvrdi koja je od dve ljudima omiljene životinjske vrste inteligentnija? Zapravo, nije malo istraživanja i teorija koje pokušavaju da odgovore na ovo pitanje. Iznećemo neke od onih koje bi mogle da nas dovedu do konačnog odgovora (ili barem da vam obezbede dovoljno argumenata kada se sledeći put nađete u klinču sa ljubiteljem mačaka koji tvrdi da je njegov Garfild pametniji jednostavno zato što je lenj i odbija da uradi bilo šta što mu kažete).

Najveći problem za upoređivanje inteligencije leži u (ne)mogućnosti formiranja testa koji će imati kriterijume koji ne favorizuju jednu vrstu. Teško ćete naći test koji će jednaku šansu dati tigru i delfinu, ako ni zbog čega drugog a ono zato što se tigar na suvom snalazi daleko bolje od delfina. Psi i mačke, na prvi pogled, daleko su sličniji i tako zgodniji za upoređivanje. Pa ipak, razlike nisu zanemarljive. Psima su, na primer, jača strana snaga, izdržljivost i trčanje, dok su mačke daleko spretnije sa svojim šapama. Čarls Darvin je tvrdio da inteligenciju životinje određuje njena sposobnost da čini stvari koje joj omogućavaju da preživi. U tom slučaju verovatno bi brojnost jedinki određene vrste bila presudna za utvrđivanje inteligencije. A teško da će se iko složiti da su insekti inteligentniji od pasa. Ili kad smo već kod toga – od ljudi.

                  Na iznetu primedbu ljubitelj mačaka će samo frknuti i odvratiti da to što se psi lako dresiraju nikako nije argument u prilog tezi o superiornoj inteligenciji pasa


DOG VS CAT

Uglavnom, naučnici su brzo odustali da inteligenciju mere na osnovu testova i pokušali da pronađu načine koji ne zahtevaju da životinje u tome uopšte učestvuju. Jedna od prvih teorija je bila da razvijenost inteligencije ide sa veličinom mozga. Veći mozak omogućava više prostora za skladištenje informacija, pa su takve životinje i pametnije od onih prema kojima priroda nije bila darežljiva kad je u pitanju veličina ovog organa. Isprva možda i deluje logično, ali ko je zaista spreman da poveruje da su slonovi sa svojim mozgovima od šest kilograma pametniji od nas čiji misleći organi jedva dobacuju do 1,4 kilograma. A šta tek reći o kitovima, čiji mozak teži gotovo osam kilograma. Zapravo, veće životinje po pravilu imaju veći mozak jer im je potrebno više neurona da bi koordinirale muskulaturu svojih velikih tela. Takođe, potrebno im je više neurona da bi mogle da obrade osećaje koje im šalju brojne čulne ćelije (što je veća površina kože, na primer, više neurona treba da bi obradile osećaje za dodir, toplo, hladno, bol…)

Da bi prevazišao ovaj problem, psiholog Hari Džerison uveo je sedamdesetih jedinicu koju je nazvao koeficijent encefalizacije ili EQ. Ova jedinica meri odnos stvarne veličine mozga neke životinje i očekivane veličine mozga s obzirom na veličinu vrste. Prema koeficijentu encefalizacije, najpametnije životinje na svetu su ljudi, odmah za njima slede čovekoliki majmuni, neke vrste delfina, slonovi i veoma blizu njih – psi. Mačke su, i evo prvog konkretnog odgovora na pitanje koje smo postavili, na ovoj listi iza pasa, a slede ih konji, ovce, miševi, pacovi i zečevi. Neka pravila se na osnovu ove liste mogu uočiti – životinje koje su primorane da love inteligentnije su od biljojeda (s izuzetkom slonova). Ovakav zaključak i ne iznenađuje preterano. Uostalom, kako je duhovito primetio čuveni stručnjak za ponašanje životinja Stenli Koren, ne treba mnogo pameti da bi se nadmudrila zelena salata, a grabljivica ipak mora da bude pametnija od plena koji lovi. Da su miševi pametniji od mačaka, potonje se ne bi baš naživele, zar ne?


 

 

thumb

Naučnici su uočili još jednu pravilnost. Životinje koje žive u čoporu pokazuju veći stepen inteligencije. Kako Stenli Koren objašnjava, razlog za to leži u činjenici da sve socijalne interakcije uključuju razmišljanje, rešavanje problema i planiranje.

„Svaka društvena životinja ima svoje potrebe i želje koje obično uključuju saradnju drugih članova skupine“, piše Koren. „To znači da svaka od ovih životinja mora da razmišlja na sledeći način – ako uradim ovo, onda će druga životinja uraditi ono da bih ja na kraju mogao da uradim ono drugo. Bez ovakvog rezonovanja čopor jednostavno neće funkcionisati.“


Treba li reći da je ovo još jedan argument za ljubitelje pasa? Međutim, najzanimljiviji argument stiže iz istraživanja koje su objavili Suzan Šulc i Robin Danbar s Univerziteta Oksford. Oni su se zapitali da li postoje evolutivne promene u koeficijentu encefalizacije. Njihov rezon bio je sledeći – pred pripitomljene životinje, kao što su psi, mi stalno stavljamo nove zadatke. Neki od njih su u osnovi društveni jer od naših pasa, na primer, zahtevamo da razumeju ljudske gestove ili reči. Pred pse se stavlja više takvih zadataka nego pred mačke, pa se može očekivati da je njihov EQ rastao brže nego mačji. Istraživanje je upravo to potvrdilo. Naučnici su proučavali 511 uzoraka, od drevnih fosila do živih primeraka pasa i mačaka. Za svaku vrstu poredili su odnos veličine mozga i veličine tela. Pokazalo se da su psi s vremenom postajali sve inteligentniji, dok su mačke ostale na istom nivou inteligencije na kojem su bile kada su prvi put pripitomljene. „Uspešan pas jednostavno mora da bude u stanju da razume različite signale koje dobija od čoveka i da predviđa njihovo ponašanje“, objašnjava Koren. „Takav pas dobiće bolji tretman. Takođe, imaće veće šanse da se pari i da svoju inteligenciju prenese na naredna pokolenja. Merenja koeficijenta encefalizacije pokazuju ne samo da su psi pametniji od mačaka nego i da jaz među njima raste. Rizikujući da započnem novu raspravu, moram da se pitam da li ste ikada čuli za „policijsku mačku“ ili da je mačka nekoga spasla? Naravno, ako počnemo da pred mačke stavljamo veće izazove, to bi moglo da se promeni. Za par vekova.“

Na kraju, ne mogu da se ne zapitam da li su i ljudi zaista pametniji od pasa. Psi mogu da nauče više od 150 ljudskih reči. A koliko ljudi znate koji razumeju pseći lavež?




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *